Sve po spisku

Furtutma je nastala zbog spiska bajagi antisrpskih javnih radenika koji su na prošlim izborima podržali Tadića i Jovanovića, a stvar se dodatno iskomplikovala činjenicom da je Kolarević (pre, posle ili u toku) poziva na „prvi srpski ustanak u kulturi“ postavljen na mesto relativno visokog činovnika u takozvanom Ministarstvu kulture.

Kada je pročitao (ili, verovatnije, kada su mu pročitali) Kolarevićev tekst, Jego ex Sijatelstvo se zdravo uzrujalo i momentalno napisalo sitnu knjigu u kojoj zahteva da se Kolarević pod hitno najuri iz popečiteljstva. Kako god da se stvar završi – Kolarovićevim najurivanjem ili ostankom – ništa se bitno neće promeniti. Slično ili isto kao i Kolarević razmišlja i dobar deo aktuelne vlade, uključujući i popečitelja. Ono jeste, osim popečitelja i Kolarevića ostali, mnogo iskusniji popečitelji, ispekli su zanat, pa se (uglavnom) uzdržavaju od glasnih razmišljanja o neophodnosti istrage globalizatora, poturica i pohrvatica.

Eh, ljudi moji, jedno je vlast, a sasvim je drugo opozicija. Opozicioni status, da kažemo, osim što izaziva gorčinu, izoštrava percepciju i povećava demokratske kapacitete. Kada sam, recimo, pre nekoliko godina, na osnovu pouzdanih informacija, SMS-om dojavio ex prezidentu da Koštuničine lopuže, krdžalije i propalice, pozicionirane na mnogo jebenijim mestima od „resora za kulturu“, sastavljaju mnogo opasnije spiskove od Kolarevićevih, sa Andrićevog venca se nije oglasio ni mukajet.

A kada bih sada izneo pretpostavku da je Kolarevićev spisak verovatno istovetan onom koji su sastavljali Koštuničini mudžahedini halk, pojma nemam šta bi Boris na to rekao. Druge njega muke sada muče. I tek će ga mučiti. Idem i korak dalje. Da Jego ex Sijatelstvo nije počem nekontrolisano kohabitiralo i koalicioniralo sa ideolozima i pokroviteljima sastavljača spiskova, da li bismo sada, toliko godina posle „demokratskih promena“, bili u situaciji da se bavimo spiskovima i kosmičkom beznačajnošću njihovih autora. Lepo je Tadić mogao, samo da je hteo, da stvari postavi na svoje mesto, ali, eto, nije imao kad. Išao je selu u pohode, da vidi babu kako se češlja.