Sveti volovi

Portparol DSS-a je munjevito reagovao saopštenjem koje bi – pod uslovom da ovde jednom zacari razum – moglo poslužiti kao antologijski primer političkog besmisla. V čjom djela? Majka i sestra Zorana Đinđića, site čekanja da Jego Sijatelstvo Zoranov Naslednik sam potegne to pitanje, angažovale advokata Srđu Popovića da utuži Palikuću i još nekoliko piromana. Popović osumnjičenog Koštunicu Vojislava tereti da je umesto da guši pobunu Crvenih beretki – što je kao prezident SRJ bio u obavezi da čini – istu pravdao, a verovatno i potpomagao. Iz rečene radnje je, razložno obrazlaže Popović, proizašao sled događaja koji je doveo do ubistva Zorana Đinđića.

Imajući valjda još toliko obraza da ne nasrnu na Đinđićevu majku i sestru, Palikućini mudžahedini halk su užareno biblijsko ugljevlje, uvezeno iz Sodome i Gomore, sasuli na advokatovu glavu. Onaj DSS-ovski picopevac je najpre – o, pravna državo – „odbacio tužbu“, a onda optužio Popovića za „pokolj nad Srbima“ i za još neke dssovske trice i kučine. Da sam ja, recimo, posle one Vukadinovićeve patetične tužbe izjavio da su njegovi advokati „bedni plaćenici koji za prljavi dssovski honorar izmišljaju koještarije“, e tu bi se digla i kuka i motika i advokatska i srčana komora. I to s pravom. To se, načelno, ne radi.

Ali tužiš li Dobricu i Voju, deri kožu na šiljak. Ne može, čoveče, radi se o bezgrešnim ljudima, nacionalnim radenicima koji nedremano bdiju nad nacionalnim interesima i nacionalnim identitetom, pa sad, ako pri tom naprave poneki državni udar i ako poneko ostane bez glave, šta da se radi: veliki ciljevi zahtevaju velike žrtve. Konačno, šta je to u odnosu na onih 200.000 života koje je Pekmeščić velikodušno deponovao na srpski istorijski konto. Ovakva je stvar, ljudi: onaj moj vuk, polulud od holesterola, privezan sa četiri sindžira, već seiri u ćošku. Očekuje ogroman zalogaj. Mislim na sudbinu pomenute tužbe. Šta mi da očekujemo? Živi bili pa videli. Stvar je ozbiljnija nego što izgleda.