Šta ima novo u čudesnom svetu Ljilje Smajlovićke? Ništa, brate. Sve po starom. Ljilja i njen fanzin stoje, ka i vazda, na braniku. Čega? Kako čega? Svega i svačega što je srpsko! Počev od ćirilice, zaključno sa najrecentnijom istragom poturica, što će reći nevladinih organizacija koje uzimaju pare sa Zapada da bi poturali klipove u točkove naše revolucije. Pre nego što pređem na stvar, sledi digresija: ja nisam neki naročiti fan takozvanih nevladinih organizacija, držim da nevladini – nazovimo ih – organizmi uglavnom mlate praznu slamu (i to za poprilično sitne pare, nisu darodavci toliko štedri), ali, Bože moj, svi smo mi beočuzi u surovom lancu ishrane. Sve je na ovom svetu povezano, samo se to na prvi pogled ne vidi.

P { text-indent: 2.5cm; margin-bottom: 0.21cm; direction: ltr; color: rgb(0, 0, 0); line-height: 150%; widows: 2; orphans: 2; }P.western { font-family: „YHelvetica“; font-size: 12pt; }P.cjk { font-family: „Times New Roman“,serif; font-size: 12pt; }P.ctl { font-family: „Times New Roman“,serif; font-size: 10pt; }Zamislimo sledeću situaciju. Dobra vila se presaldumi pa jednim potezom čarobnog štapića ukine lopove, ubice, silovatelje i proče nepočinitelje. I – šta? Nastaće raj na zemlji? Ma joj, more. U tom slučaju bez posla će ostati policaji i ostale „bezbednosne“ strukture, pa će se – silom prilika – oni odati lopovluku, pljački i ostalim teškim krivičnim delima. Kužite, stari moji? Kužite, moj Crven Ban. No, dobro. Idemo dalje.

Isto tako nemam ništa protiv toga da se finansiranje nevladinih organizacija i organizama učini transparentnim; pare su đavolja rabota, a pogotovo kad su „mračne“. Pa šta onda zakeram? Šta mi smeta u Politikinoj akciji raskrinkavanja „stranih plaćenika“? Krenimo od početka. Pre svega, malčice mi je zasmetalo kad sam negde pročitao da je i Politikina glodurka vaktile bila na čelu (a da gde bi drugo) nekakve NVO. Potom mi je zasmetao ton podteksta dobitnice Tijanića nagrade. Učinilo mi se – a možda i grešim – da podtekst neprestano insinuira da su primaoci stranih donacija izdajnici. A to me je, opet, podsetilo na večno vraćanje istog – na famoznu srpsku podelu na patriote i izdajnike.

Nije to bio kraj raznoraznim asocijacijama. Učinilo mi se, recimo, da je Politikina akcija kopija slične akcije, doduše mnogo uspešnije sprovedene u jednoj veeeelikoj, bratskoj zemlji, koja je stisnula muda pa dibidus ukinula nevladine organizacije.

Na kraju, nisam mogao a da se ne zapitam zbog kog se Crvenog Bana Politika meša u rad finansijske (i redovne) policije? Manimo se, konačno, priče o „špijunaži“, „kulturnom imperijalizmu“ i sličnim tricama i kučinama; strane vlade, fakat, u to ulažu grdne pare, ali to rade na mnogo diskretniji način, a svakako ne preko „Fonda za dobrobit ovaca na Zlatiboru“. Nego prekardaših sa karakterima. Valja zasvirati i za pojas zađenuti. Sažmimo. Postoje, dakle, vladini, nevladini i provladini organizmi – među njima, bezbeli, ima sumnjivaca – ali meni se nekako čini da su najsumnjiviji organizmi naklonjeni stranim vladama. A osnovano sumnjam da u Politici ima takvih.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari