Pojavi se na sajtu jedne ovdašnje žutare, pa brzo nestade vest da je mlađani popečitelj naše spore pravde Nikola Selaković tokom jednog predavanja oteo studentkinji flašicu s vodom i zavrljačio je u kantu za smeće zato što voda nije bila naša, srpska, nego uvozna, hrvatska, dakle dušmanska. Ovo uopšte nije naivno. Rimski klub upozorava da će se polovinom XXI veka ratovi voditi zbog vode. Popečitelj, naravno, nije želeo rat. Izjavio je da vest jeste tačna, ali da se to dogodilo dok je bio samo asistent i dok još nije avanzovao u visoku politiku. Ništa, kaže, nije loše mislio i ne grize ga savest. Bio je to patriotski gest. Hteo je da studente nauči da kupuju našu „robu“. Gledam tako popečiteljevu sliku – elegantan momak, nema šta – i sve nešto mislim: kako li bi hadžija-popečitelj reagovao da njemu neko otme odelo, sat i službeni mercedes i da sve to, kao robu inostranog porekla, pobaca na đubre?
Takvi su oduvek bili naši vajni patrioti. Samo su se u poslednjih nekoliko meseci spustili na samo dno licemerja i najogavnijeg kiča. I moju malenkost su recimo u preispodnjim komentarima narezilili zbog osvrta na pompeznu ćirilizaciju novosadskog JGSP. Ispade da, bajagi, ne volim ćirilicu i da mrzim sve što je srpsko. Što je potpuno netačno. Ali je s druge strane sasvim tačno da nimalo ne volim bezveznjakoviće koji se kriju iza Kosova, na kome nikada nisu bili; iza Svetog Save, o kome ne znaju ništa; iza ćirilice (koju s mukom žvrljaju), i iza srpske robe, kojoj najčešće pretpostavljaju uvoznu. Gledali smo taj bedni film hiljadama puta i još uvek se prikazuje. Šta god da im kažeš, oni trk iza Kosova, knjaza Miloša i Svetog Save, odakle zagraje: pljuje po svemu što je srpsko.
Bila je prekjuče, cenjeni publikume, jedna još udarnija ilustrovana vest. Neki ruski „stručnjaci“ objavili su političku mapu Evrope iz ljeta gospodnjeg, ako se ne varam – 2035, što je temperaturu usijanih glava naših geopolitikanata dovelo na samu ivicu topljenja. I ja sam, da budem iskren, bacio pogled u budućnost. Šta da vam kažem, odmah se vidi da je karta proizvod maštovite slovenske duše. Možda se pitate kakvi su naši izgledi? Šta da vam kažem? Izgleda da Baćuške nisu predvidele Veliku Srbiju. Da stvar bude gora, izgubićemo severni Banat, ali ćemo – ovo je utešno – u deobi sa Hrvatima dobiti pola Bosne i granicu dvaju prijateljskih zemalja proširiti do neslućenih razmera.
E sad sledi nož u leđa iz ruke od koje smo to najmanje očekivali. Albanija će biti velika. Možda geopolitičari pronađu izvesnu utehu u činjenici da će se Škotska i Baskija otcepiti od Britanije, to jest Španije, a da će se Italija podeliti na bogati sever i siromašni jug.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
