Od celog ovog cirkusa sa „prisluškivanjima“ i ispisima (srpski: listinzima) mogla bi da ispadne i neka korist. Šteta – i to velika – već je nastala, ponajpre zbog bezočne demagoške političke eksploatacije nečega što se inače rešava na način diskretan, izvan javnosti. Ta moguća korist sprečila bi pomenute štete ubuduće. Reč je o potrebi izmene postojećeg zakonodavstva u pravcu strože kontrole rada policije i tajnih službi. Te izmene nisu velike i – kako to skupštinske službe vole da naglase u svakom predlogu nekog zakona – neće opteretiti budžet.
Naime, sada zakon dopušta presretanje komunikacija i tajni audio i video nadzor na zahtev ovlašćenog organa i po naredbi suda. Te čuvene „mere“ mogu da traju tri plus tri meseca, ako se zatraži produženje. Po isteku narednih šest meseci tužilaštvo ima da pokrene krivični postupak u kome će se rezultati tih mera koristiti; ako ga ne pokrene, snimci i prepisi komisijski će se uništiti. Koliko se ti zakonski zahtevi poštuju, pitajte mene, imam veliko i gorko iskustvo, hvala najlepše. Uzgred, mnogo toga radi se i bez traženja sudske naredbe. Zakon predviđa da „izuzetno“ i iz razloga operativne hitnosti načelnik ovlašćene službe može narediti presretanje komunikacija odmah, s tim da naknadno zatraži i sudsku naredbu. Iskustvo nas uči da kad uvedete izuzetak, on će biti korišćen kad god nekome padne na pamet; lakše je nego tražiti sudsku naredbu.
U slučaju ispisa komunikacija nečijeg broja telefona (ali i elektronske pošte, o kojoj niko ne govori), sudska naredba nije potrebna. Rodoljub Šabić i Saša Janković na to su više puta i sa naročitom upornošću upozoravali, navodeći povelike cifre traženih i datih ispisa iz telefonske komunikacije građana.
Istini za volju, najsavremenija tehnika omogućava koješta, pa je tako ispis iz kompjutera mobilnog operatera postao uobičajena i omiljena kriminalistička taktika, veoma efikasna pritom, ne zaboravite. Ni po koju cenu ne treba policiji i službama uskratiti tu taktiku; treba je samo zakonski regulisati, što je i namera ove beleške.
Procenjeno je, dakle, da bi bilo nadasve korisno regulisati malo strože ovu problematiku. To znači uvesti zakonsku obavezu da se za dobijanje ispisa iz nečije telefonske komunikacije i elektronske pošte uvede obavezna sudska naredba, na uredno i blagovremeno (kad se može, a može se u najvećem broju slučajeva) obrazložen zahtev tužilaštva, koje po novom krivičnom postupku, vodi istragu. Pored toga, trebalo bi zakonom obavezati policiju i službe bezbednosti da čak i u slučaju „izuzetne hitnosti“ zatraže sudsku naredbu, a sudije naviknuti da ih bude usred noći – ako treba. To je inače ustaljena i normalna praksa u normalnim državama (gledate TV serije, pa znate na šta mislim). Ako se zakon izmeni na takav način, otvara se mogućnost uvođenja nekoga reda u tu oblast. Daće Bog, pa ćemo jednoga dana, kad prođu „reforme“ i „reforme reformi“, dobiti nezavisne sudije koje će pre izdavanja naredbe tražiti uredno i uverljivo obrazloženje od tužilaca i policije pre nego što izdaju naredbu za presretanje komunikacija i uzimanje ispisa za njih.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
