Angažovana poezija je uznemirujuća

U njenoj poeziji, dodaje se u tom prikazu, ogleda se „stav same pesnikinje da je „minuli vek bio vek pesničke slike“, dok je današnje doba „vreme pesničke poruke“. U razgovoru za Danas Dragana Mladenović između ostalog obrazlaže taj stav.

Važan deo ovogodišnjeg programa povodom Svetskog dana poezije posvećen je, s jedne strane, društveno angažovanoj poeziji i, s druge strane, eksperimentalnoj. Vašem radu je, u izvesnom smislu, blizak i jedan i drugi pristup. Gde i zbog čega na domaćoj kulturnoj sceni nastaje šum u recepciji takvih drugačijih poetskih pristupa?

– Smetnje na vezama, ili kako vi kažete šum u recepciji, postoje i kada su drugi oblici poezije u pitanju, a ne samo kada govorimo o angažovanom i izvođačkom pesništvu.

Slam i spoken word pesništvo, koje kod nas neguju autori Pesničenja, ARGH-a! i Poezina, obično ne nailazi na pozitivne reakcije ljubitelja tzv. akademske poezije. Uprkos tome, ta scena ima svoju publiku i ona se menja, tačnije, ona raste i razvija se isto kao i programi tih pesničkih grupa. Tokom Svetskog dana poezije pokušaćemo da, između ostalog, otkrijemo na koji se način treninzi aktivnog čitanja poezije i klabing programi odražavaju na jezik, teme i kvalitet pesama. Kada je reč o angažovanoj poeziji, koja je meni mnogo bliža, šum u recepciji ili bolje reći tajac stručne javnosti, mislim na književne kritičare, verovatno proizilazi iz činjenice da su oni prinuđeni da, pišući o tome, otkriju svoju ideološku poziciju.

Kvalitetna i promišljena angažovana poezija veoma često je uznemirujuća, spoznajna, provokativna i uzbudljiva. Stoga mi se čini da upravo ona ima potencijala da otkloni taj šum u recepciji.

U okviru programa gostuju i autori iz regiona. Čini li vam se da je situacija na mikro-scenama u regionu nešto drugačija i da li na njima ima više ili manje prostora za ljude koji poeziji pristupaju van preovlađujućeg toka?

– Čini mi se da se situacija u regionu ne razlikuje mnogo od naše. No, to je ipak moj pogled sa strane, stav koji sam stekla čitajući poeziju autora iz okruženja i tokom povremenih gostovanja tu i tamo. Raduje me što će autori iz susednih zemalja, kao i oni iz daleke Letonije, biti u prilici da nam što jasnije približe poetska strujanja u njihovim zemljama.

Jedno od pitanja na koje želite da ukažete programima je i sledeće – „da li je moguće jezičko oslobađanje od dominantne nacionalističke ideološke matrice?“ Mnogi se ne bi složili sa vama da je takav diskurs i dalje dominantan. Da li se u književnosti bolje ocrtava koja matrica zaista ima primat?

– Dominantna nacionalistička matrica odnosi se na društvenu klimu, a ne na poetski diskurs. Nas, u stvari, zanima pozicioniranje poezije u odnosu na dominantnu ideologiju, kao i zbog čega nema jezičkog oslobađanja od te matrice barem u poeziji. Pesnici su majstori jezika, oni bi, ukoliko bi hteli, mogli da uspešno demontiraju floskule nacionalizma.

U najavi programa „Deset minuta oči u oči“ navodi se i sledeće „Evocirajući urbani mit o pesnicima boemima, odnosno romantičarski mit o sveprisutnosti i društvenoj moći poezije, naspram aktuelnog verovanja da poezija u savremenom društvu nema nikakvu ulogu, ovaj program bi trebalo da bude neka vrsta dekonstrukcije oba mita“. Na čemu se izgradio taj „treći“ mit da pesnik nema nikakvu ulogu u društvu?

– To nije mit. Živimo u svetu savremenih komunikacija. Sadržaja i nadražaja ima na pretek. Izdavači, knjižari i čitaoci hoće romane. Čak su i ljubitelji lirike već umorni od nerazumljivih asocijacija savremenih ukletih pesnika. Ne možemo poeziju držati u stanju dubokog sna, daleko od života i društvenih strujanja i očekivati da pesnici budu Prometeji, korifeji, bardovi… Mnogo toga, dakle, zavisi od nas, pesnika, i otvorenosti da kroz poeziju komuniciramo sa našim savremenicima.