Iskustvo patnje u društvu kome nije stalo do pojedinca

O delu redovne kandidatkinje za Nobelovu nagradu za koju se malo zna kod nas, Tomić je govorio sinoć u Američkom kutku. Predavanje „Iskustvo patnje: delo DŽojs Kerol Outs“ polazi od rane poezije, kratkih priča i romana jedne od najplodnijih autorki američke književnosti, pa sve do kasnije gotske proze, odnosno pripovedaka napetosti i groteske, kao i novijih postmodernističkih parabola, kojima je trasirala lično i kolektivno iskustvo onoga šta znači biti Amerikanac u prethodnom i sadašnjem veku.

Predavanje zakazano za naredni četvrtak, 16. jun, u 19 sati u Biblioteci grada Beograda (i dva dana ranije u Američkom kutku u Novom Sadu), nosi naziv „Talentovana gospođica Hajsmit: život i delo Patriše Hajsmit“. Tomić će nastojati da trasira značajne događaje iz autorkinog života i njene lične osobine, koje će proizvesti jedan od najtransgresivnijih i osobenih autorskih glasova 20. veka. To će se pokazati na primerima njenih kratkih priča i romana, koji su inspirisali slavne reditelje – od Hičkoka („Stranci u vozu“), preko Rena Klemana, Vima Vendersa i Entonija Mingela („U zenitu sunca“, „Američki neprijatelj“ i „Talentovani gospodin Ripli“), do Toda Hejnsa, koji je nedavno po njenom romanu „Cena soli“ snimio filmski hit – „Kerol“.

Na pitanje zašto su se odlučili da govori o delu ove dve autorke, Tomić u razgovoru za Danas objašnjava da za to postoje dva razloga.

– Prvi je lični, a tiče se činjenice da sam godinama uživao i uživam u književnosti ove dve autorke, što me je i opredelilo da o jednoj (Outs) napišem naučni rad, a da o drugoj (Hajsmit) započnem postdoktorski projekat koji će se, nadam se, pretvoriti u prvu akademsku knjigu na svetskoj sceni koja se bavi kratkom prozom ove autorke. Drugi je profesionalni, i zasnovan je na tome da se o ovim autorkama u našoj sredini relativno malo zna, a nisu aktivno ni prevođene s obzirom na njihov bogati opus – ističe predavač.

Obe književnice bile su radoholičarke, potpuno posvećene pisanju, ipak osim toga, njihovi životi nemaju mnogo dodirnih tačaka.

– Osim ozbiljne maltene opsednutosti pisanjem, Outs i Hajsmit nemaju mnogo dodirnih tačaka kada su njihovi privatni životi u pitanju. Hajsmit je najveći deo svog života provela u samonametnutom izgnanstvu u Evropi, živela je uglavnom sama i imala je burne lezbijske afere, dok je Outs provela skoro pedeset godina predajući na Prinstonu, a bila je u braku sa kolegom koji je, kao i ona, bio veoma tih i povučen čovek. NJihovi autorski glasovi, međutim, imaju mnogo toga zajedničkog – napominje Tomić.

Teme kojima se one bave dotiču se pre svega mračnih strana ljudskih ličnosti, ali i feminizma i razlika među polovima.

– Zajednička im je pre svega zainteresovanost za individualno ljudsko iskustvo, kao i egzistencijalistički, i neretko nihilistički pogled na svet. Obe autorke često koriste grotesku, gotiku i nadrealizam kao sredstvo opisivanja nezavidnog položaja pojedinca u društvu kakvo je Amerika, u kome se često „američki san“ pretvara u svoju suprotnost, a ideja o značaju pojedinca odviše lako biva žrtvovana pred interesom nacije. Barem tako svoju zemlju sagledavaju Outs i Hajsmit. Nasilje koje obe opisuju više je simbolički izraz teškoće ljudskog postojanja i iskustva patnje i stradanja u društvu kome nije stalo do pojedinca nego senzacionalistička tema kojom bi želele da privuku pažnju – ističe naš sagovornik.

Kad je reč o samim autorkama, Outs, kako objašnjava Tomić, u svojim ranim romanima i pričama kritikuje privid samodovoljnosti nacije i ideju o zadovoljstvu pojedinca, pogotovu ako pripada radničkoj klasi, u isto vreme ocrtavajući ispraznost urbanog i suburbanog načina života.

– U svom srednjem periodu ona se prevashodno bavi gotskim romansama koje za zadatak imaju da osvetle čitavu istorijsku pozadinu američkog društva, i nisu slučajno često hororične po tonu i atmosferi. U poslednjih dvadeset godina Outs u svojim romanima kreira parabole koje oslikavaju duh vremena u Americi posredstvom tema rasizma, nasilja prema ženama i deci, i ljudi neuklopljenih u sistem, često se oslanjajući na realne događaje i istinite ljudske priče – napominje prevodilac.

Ona je već godina jedna je od favoritkinja za Nobelovu nagradu za književnost.

– Iako joj mnogi kritičari zameraju veliku plodnost (oko 160 objavljenih pojedinačnih knjiga), Outs bez sumnje po ozbiljnosti i rasponu svog dela spada u red najznačajnijih savremenih američkih autora, zajedno sa Filipom Rotom – otuda i česte nominacije za Nobelovu nagradu. Ja, naravno, smatram da zaslužuje da je dobije, ali se bojim da sama raznolikost njenih interesovanja, kao i različiti stilovi, žanrovi i književne vrste kojima se bavi ne idu u prilog dobijanju ove nagrade, koja je po mnogo čemu politička i tradicionalistička, a i po svojoj definiciji dodeljuje se piscu koji stvori „najizuzetniji opus u idealnom smeru“ – a koncept „idealnog smera“ je teško spojiv sa DŽojs Kerol Outs – smatra Tomić.

Ni delo Patriše Hajsmit nije imalo mnogo sreće kod kritike. Sama autorka žalila se zbog činjenice da pojedini uticajni elitisti kriminalističku prozu smatraju inferiornim žanrom.

– Verujem da je problem sa kritičkom ocenom Patriše Hajsmit (i to, pre svega, u Americi) nastao upravo zbog te podvojenosti njenog pisanja – ona nije bila dovoljno žanrovski čista da bi je lako svrstali u ovu kategoriju, a nije bila ni dovoljno književno eksperimentalna i izvan žanrovskog obrasca da bi joj dozvolili laki ulaz među postmoderne autore svetske proze. Zahvaljujući sopstvenoj sigurnosti u svoju viziju Hajsmit je pisala ono što želi i onako kako želi, a možda je tek sa 21. vekom počelo da donekle sazreva i razumevanje za ovakve književne postupke. Ipak, činjenica da još uvek ne postoji ni jedna akademska monografija o njenom delu govori da je put tek započet – dodaje naš sagovornik.

Ipak njeno delo već skoro sedam decenija kontinuirano inspirišu velike režisere.

– Zanimljivo je (i značajno), da dela Patriše Hajsmit inspirišu skoro isključivo evropske filmske stvaraoce. Prvi čisto američki film po nekom od njenih romana nakon Hičkokovog „Stranci u vozu“ iz 1951. pojavio se tek prošle godine („Kerol“), a nije zanemarljiva činjenica da to delo nije po mnogo čemu tipično za ovu autorku. Verujem da francuski i nemački reditelji u opusu Patriše Hajsmit pronalaze upravo taj staroevropski umor duha i sartrovski egzistencijalizam koji odgovara njihovom filmskom impulsu. Zato je Hajsmit i danas mnogo cenjenija u Evropi nego u Americi – ta kombinacija žanra i filozofije srodnija je ovom prostoru – zaključuje Tomić.

Biografija

Uroš Tomić završio je osnovne, magistarske i doktorske studije na Filološkom fakultetu u Beogradu. Doktorirao je iz oblasti žanrovske književnosti – na britanskom kriminalističkom romanu. Objavio je dvadeset naučnih radova, uglavnom u inostranstvu. Radi kao prevodilac sa srpskog na engleski i sa engleskog na srpski; preveo je do sada više od dvadeset književnih i akademskih naslova. Radi kao predavač savremene anglofone književnosti, u Engleskoj i Srbiji. Budući apsolutni bilingval, pre tri godine objavio je za englesko govorno područje roman na engleskom jeziku „The Birdman Cycle“, pod pseudonimom Thomas Rose-Masters.

Talentovana gospođica Hajsmit

Patriša Hajsmit je osim kao književnica, za života stekla slavu i kao teške, usamljene i mizantropski nastrojene osobe, potpuno posvećene pisanju….

– Patriša Hajsmit je od najranijeg detinjstva bila osobena i drugačija. Sa godinama njeno se iskustvo sa ljudima polako svodilo na male eksperimente u komunikaciji, a i sama je govorila „moja mašta funkcioniše mnogo bolje kada ne moram da razgovaram sa ljudima”. Volela je životinje, i bila strastveni uzgajivač puževa. Grubo se šalila i jednom je, da bi privukla pažnju na dosadnoj zabavi, zapalila sebi kosu. U Švajcarskoj je izgradila, po sopstvenom nacrtu, kuću koja je ličila na zatvor, i retko je primala goste. Mnogo je pila i pušila a nakon smrti sve je ostavila spisateljskoj koloniji Jado u kojoj je na preporuku Trumana Kapotija nakratko boravila pedeset godina ranije, i u njoj započela svoj prvi roman. Možemo reći da je njen život umnogome ličio na njeno pisanje, i obrnuto – kaže Uroš Tomić.