Konstantna briljantnost

Sigurno nisam jedini koji je naučio šta je strip gledajući njegove radove i sigurno nisam jedini koji mu to neće oprostiti. Mebijusov crtež je potres bića, mala mentalna avantura, izbalansirana strast, eksplozija sa odloženim dejstvom. Žiro je umro, ali je Mebijus besmrtan“, rekao je za Danas Zoran Penevski, scenarista, kritičar i teoretičar stripa povodom smrti velikog francuskog strip umetnika Žana Žiroa Mebijusa. Jednog od najvećih stvaralaca devete umetnosti, kako je za Danas istakao istoričar stripa Slobodan Ivkov.

„Žan Žiro Mebijus najveći je strip autor poslednje četvrtine 20. veka. On je reformisao strip i uveo nov način razmišljanja o njemu svojim delima objavljivanim prvo u časopisu Metal Irlan (Hurlant) od 1974. godine. Čitava grupa autora pod njegovim uticajem otpočela je nov način crtanja i drugačiji pristup naraciji, među kojima Kaza i Enki Bilal, koji je, iako to nerado ističe, Žiroov sledbenik“, ukazuje Ivkov i podseća „Od kraja sedamdesetih preko omladinske štampe Žiro je izvršio uticaj i na ovdašnji, pre svega andergraund i alternativni, strip, na autore poput Branka Gavrića i Zorana Janjetova. Paralelno, Žiro je radio i konvencionalne stripove poput „Poručnika Bluberija“ i tu se njegov uticaj na ovdašnjoj strip sceni ogleda u radovima Rajka Miloševića Gere, koji sada živi u Španiji i crta za Špance i Amerikance, zatim Darka Perovića i Željka Paheka, kao i većinu onih koji su delovali u grupi Beogradski krug 2 na prelazu iz sedamdesetih u osamdesete.“

Jedini koji je neposredno upoznao Mebijusa i koga je sam Mebijus odabrao da nastavi njegovu seriju o Inkalu krajem osamdesetih i početkom devedesetih bio je Zoran Janjetov, dodaje Ivkov. On se sa Mebijusom sreo više puta i prema scenarijima Alehandra Žodorovskog crtao je stripove o pomenutom Mebijusovom junaku.

Žiro je širokoj publici ostao najpoznatiji po serijalu stripova o poručniku Bluberiju, jednom od prvih vestern antiheroja čije su crte lica bile inspirisane velikim francuskom filmskom zvezdom šezdesetih Žan Pol Belmondom. Serijal je trajao do 2005. godine, a 2004. po njemu je snimljen i film sa velikom francuskom filmskom zvezdom današnjice Vensanom Kaselom. Pseudonim Mebijus bio je rezervisan za njegova naučnofantastična i fantazi ostvarenja, među kojima je najpoznatiji Arzak (čita se i kao Arzač), prvobitno objavljen u Metal Irlanu, i to bez reči, a nastao u svesnom pokušaju da se udahne novi život u strip žanr kojim su u tom trenutku dominirali američki superheroji. Ovaj strip prati putovanje junaka iz naslova na leđima pterodaktila kroz fantastični svet koji je mešavina srednjovekovnog i futurističkog. Bez naslova, balončića sa tekstom i tekstualno opisanih zvukova, priča stripa odavala je izvestan utisak bezvremenosti, čineći Arzakovo putovanje potragom za večnim, univerzalnim istinama. Ovakav svet verovatno su želeli da opišu i neki filmski SF autori, pa su posezali za Mebijusovim stilom koji se ogleda u radovima poput „Osmog putnika“, „Petog elementa“ Lika Besona, a trebalo je da krasi i film „Dina“ koji su Mebijus i Žodorovski započeli, ali nikad nisu napravili.

Mnogi umetnici širom sveta istakli su Žiroov uticaj na svoj rad. Žiro je bio dugogodišnji prijatelj autora mangi i režisera anima Hajaa Mijazakija, a čak je i svoju kćerku nazvao Nausikaja po jednom od likova iz Mijazkijeve „Doline vetra“. Kada ga je Žiro upitao kako je otkrio njegov rad Mijazaki je odgovorio: „Kroz Arzač, koji datira iz 1975. godine. Pročitao sam ga tek 1980, i bio je to veliki šok, ne samo za mene. Svi manga umetnici bili su prodrmani ovim radom. Nažalost, kada sam ga ja otkrio, već sam imao izgrađen stil tako da nisam mogao da iskoristim njegov uticaj kako bih obogatio svoj crtež. Čak i danas, mislim da ima neverovatan osećaj za prostor. Režirao sam Nausikaju pod Mebijusovim uticajem.“

Federiko Felini, rekao je: „Smatram ga značajnijim od Dorea. On je jedinstveni talenat obdaren neverovatnom vizionarskom imaginacijom koja se stalno obnavlja i nikada nije vulgarna. Mebijus zabrinjava i teši. Ima sposobnost da nas transportuje u nepoznate svetove gde se susrećemo sa uznemirujućim likovima. Moje divljenje je potpuno. Smatram ga velikim umetnikom, poput Pikasa ili Matisa.“

Vest o njegovoj smrti odjeknula je celom planetom. Brazilski pisac Paulo Koeljo, za čiju je knjigu „Alhemičar“ Žiro radio ilustraciju, odao mu je počast na Tviteru rekavši: „Veliki Mebijus umro je danas, ali je veliki Mebijus i dalje živ. Tvoje telo je danas umrlo, ali je tvoj rad življi nego ikad“.

Francuski ministar kulture Frederik Miteran rekao je povodom simultane smrti Žiroa i Mebijusa, da je Francuska izgubila „dva velika umetnika“.

Uticaj na sajberpank

Govoreći o pionirima sajberpanka autor Vilijam Gibson rekao je za Žiroov rad „Dugo sutra“: „Na vizuelne predstave u romanu „Neuromanser“ uticao je velikim delom rad koji sam video u „Hevi Metalu“. Pretpostavljam da je tako i u slučaju „Bekstva iz Njujorka“ Džona Karpentera, „Blejd Ranera“ Ridlija Skota i svih drugih artefakata stila koji se ponekad naziva sajberpank. Ti Francuzi su to rano uhvatili.“

Deo istorije crteža

Benoa Mušar, umetnički direktor internacionalnog festivala stripa u francuskom gradu Angulemu, procenio je koliki je njegov značaj u polju stripa: „Francuska je izgubila jednog od svojih najpoznatijih umetnika u svetu. U Japanu, Italiji, SAD, on je neverovatna zvezda koja je uticala na svet stripa. Mebijus će ostati deo istorije crteža, poput Direra i Engra. On je bio neverovatan stvaralac, rekao je da je želeo da prikaže ono što oči ne vide uvek.“

Sa svih strana stižu iste reakcije: Nemoguće da je on umro! Neverica u njegovu smrtnost građena je decenijama, samo od najkvalitetnijih materijala. Njegovo ime je bilo sinonim za konstantnu briljantnost, zanatsko i poetsko savršenstvo, vulkan inspiracije, misterije, humora i neobuzdane detinje energije.

Potpisan kao Gir ili Giraud, bio je najveći majstor klasičnog stripa iz zlatnih vremena, a pod pseudonimom Moebius, promenio je svet… Kao Miles Davis, ostavlja za sobom ogroman broj sledbenika koji su, učeći uz njega, naučili da misle i deluju bolje i plemenitije.

Imao sam ogromnu sreću da se moje ime i rad vežu za Moebiusovo. U početku, u mojim ranim tinejdžerskim godinama, njegov direktni uticaj na ono što sam radio mogao se meriti samo sa uticajem mog oca, toliko je to bilo jako i duboko. I nikad me nije napustilo. Poznajem stotine crtača, muzičara, slikara, pisaca, režisera, širom sveta, kojima se to isto dogodilo, mnogi od njih su veliki i priznati majstori svog posla i svi su Moebiusa oduvek posmatrali kao svetlu uzdanicu, kao čistu energiju koja nadahnjuje i stimuliše… Svi smo se slagali da je gledanje njegovih radova kod svih nas izazivalo istu reakciju, nezadrživu želju za crtanjem, sanjanjem, stvaranjem čudnih i blesavih stvari. Vremenom, ogromnom količinom rada pod neskrivenim uticajem Moebius-magije, i zahvaljujući srećnim okolnostima, dobio sam zadatak da nastavim crtanje na seriji L'Incal (Jiohn Difool), jednom od remek-dela Moebiusa i Jodorowskog. Upoznao sam te divne svetleće ljude, već dvadeset pet godina radim u njihovom svetu.

A sad, veliki dobri duh, zvezda vodilja, ostade bez tela. Užas! Ono što je ostavio, bilo materijalno, u obliku mnoštva veličanstvenih dela, bilo spiritualno, u vidu programa kojima je prosvetlio mnoštvo mozgova i duša, obezbeđivaće gorivo za stvaranje mnogima koji će tek doći.

Hvala, Jeane Giraude, volimo te zauvek.