Španski gitarista, majstor flamenka Pako de Lusija, umro je juče u Meksiku u 67. godini, saopštile su vlasti u Alhesirasu, njegovom rodnom gradu u Španiji. Muzičar koji važi za gitarskog genija umro je od srčanog udara, dok se igrao sa svojom decom na plaži u meksičkom odmaralištu Kankun. Njegova smrt predstavlja „nenadoknadiv gubitak za svet kulture, za Andaluziju“, rekao je Hose Injasio Landaluse, gradonačelnik Alhesirasa, grada na jugu Španije, gde je proglašena dvodnevna žalost.
Pako de Lusija, ili Fransisko Gomes Sančes, kako mu je pravo ime, bio je sinonim za flamenko gitaru i istovremeno jedan od najoriginalnijih umetnika ovog žanra. U karijeri koja je trajala decenijama, proneo je slavu flamenko muzike širom sveta. Iako je tokom čitave karijere ostao veran svojim muzičkim korenima, uvek se trudio da bude originalan i drugačiji.
Rođen je 21. decembra 1947. godine. Ljubav prema gitari razvio je pod uticajem svog oca, flamenko gitariste. Počeo je da svira sa pet godina, a od 12. godine počeo je da dobija nagrade i da zarađuje od sviranja.
„Moja porodica je živela sa ciganima“, rekao je 1994. slavni gitarista. „Moj otac i sva moja braća svirali su gitaru, pa pre nego što sam je uzeo u ruke, i čak počeo da pričam, slušao sam, znao sam svaki ritam flamenka. Znao sam osećaj i značenje muzike, pa kada sam počeo da sviram, prešao sam direktno na zvuk koji sam nosio u svom uhu“, govorio je De Lusija.
Snimio je 30 studijskih i koncertnih albuma, a među njima se ističu „Entre dos Aguas“, „Almoraima“ i „Friday Night In San Francisco“. U tandemu sa slavnim flamenko pevačem Kamaronom de la Isla snimio je devet albuma na kojima je osavremenio flamenko izraz korišćenjem električnog basa i perkusija, kao i džez partitura. De Lusija i Kamaron su tako postali osnivači pokreta „Novi flamenko“, koji je prevazišao španske okvire.
Sarađivao je sa Džonom Meklaflinom, Alom di Meolom i Čikom Korijom. Snimao je muziku za filmove, među kojima za „Karmen“ španskog reditelja Karlosa Saure iz 1983. koji je osvojio nagradu BAFTA za najbolji film vanengleskog govornog područja. Najveći uspeh u ovom miljeu usledio je nakon saradnje sa Brajanom Adamsom na baladi „Have You Ever Really Loved A Women“ za film „Don Huan de Marko“.
Muzički koledž Berkli u Bostonu dodelio mu je 2010. godine počasni doktorat. Poslednji studijski album, „Cositas buenas“, snimio je 2004. godine, i otada je značajno smanjio broj nastupa, ograničivši se na tek nekoliko koncerata godišnje, obično u Španiji, Nemačkoj i na evropskim festivalima.
Na vest o smrti Paka de Lusije, Boško Radojković, direktor Gitar art festivala i v. d. direktora Jugokoncerta, zahvaljujući kome je publika u Srbiji gitarsku legendu u poslednjih sedam godina videla čak četiri puta, u izjavi za Danas kaže:
– Njegov prvi koncert na Gitar artu organizovali smo 2007. godine i to je bio sastavni deo njegove tadašnje turneje. Sledeće godine nastupio je u Sava centru povodom 30-godišnjice ove institucije u kojoj je nastupio i na otvaranju. Beograd je bio prva tačka na njegovoj turneji koja je otpočela koncertom na Gitar artu 2008, a nastavila se na još 240 nastupa širom sveta u 2012. i 2013. godini. Poslednji put kod nas bio je 2012. na Bemusu.
Odlaskom Paka de Lusije nestala je jedna legenda, ističe Radojković.
– Doduše, može se reći da je vreme legendi prošlo, vreme Džona Vilijamsa, Pepe Romera, Dijaza, Segovije. Postoji i danas puno pravih gitarista, ali ne i tako značajnih i velikih karijera poput ovih kakve su imali pomenuti muzičari, koji su bili i velike ličnosti, pa među njima i De Lusija. Na kraju krajeva, bio je to sasvim drugi vek. Mi smo dovodili i flamenko gitariste broj dva i tri u Španiji, ali za njih devedeset odsto ljudi ovde nije znalo, a svi su čuli za Paka de Lusiju. On je bio i ostaće kralj flamenka za sva vremena.
Brojni susreti sa ljubiteljima gitare u Srbiji i Beogradu, stvorili su „neku tajnu vezu“ između slavnog gitariste i ovdašnje publike, svedoči Radojković.
– Pako de Lusija je obožavao Beograd, ozbiljno se spremao za svaki nastup u Sava centru jer je znao da će sala biti puna. Sve se nastavljalo lepim druženjima posle koncerata, a da je to prijalo i njemu kao i nama potvrđivali su i ljudi iz njegove organizacije. Beograd mu je bio kao kuća – istakao je direktor Gitar arta za Danas.
[youtube https://www.youtube.com/watch?v=vTivQOTt9Vk]
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.