Došli poreznici.
– Gospodine treba da platite porez na kućne ljubimce!
eni nekako laknu.
– Džabe ste dolazili gospodo! Mačka mi je pobegla jer nisam imao da je hranim, a pre toga je pojela kanarinca i ribicu, a pas je otišao ulicom za nekim čovekom koji mu je bacio parče bureka, i nikad se nije vratio…
Još dok sam iznosio moj poreski slučaj, poreznici su se razmileli po stanu.
– A šta je ovo?! – trijumfovao je jedan iz kujne.
Buba-švabe su jurcale na sve strane iznenađene nepoznatim.
– A ne pominjete ovu kolonu?
Zaista, čitava kolona mrava išla je svojom utabanom stazom od prozora preko sobe do ostave.
Nešto sam hteo da objasnim kada je preko sobe pretrčao miš.
– Vidi maloga ljubimca kako se krije od zakona! – likovali su poreznici.
Od zakona su se još skrivali pauci, buba-rusi, buba-kere, moljci, muve, leptirice i jedan gušter.
– I šta kaže, nema kućnih ljubimaca! – podsmevali su mi se poreznici dok su pisali poresku prijavu.
Šta reći poreznicima pravne države.
Samo što su otišli i ostavili me sa mojim ljubimcima, neko je zalupao na vrata.
Policija pravne države!
– Gospodo, ja se izvinjavam, tek sam dobio poresku prijavu za kućne ljubimce, evo počeo sam da se obuvam, pa da što pre platim…
– Vidi ga što je naivan! – presekoše me policajci. – Naravno da ćeš da platiš ali moraćeš malo i da robijaš!
– Ama ljudi, pa ja sam prijavu dobio pre 5 minuta!
– Vidi ga kako se folira! – nekako sam iznervirao policajce. – Tek je dobio prijavu! A to što imaš privatni i neprijavljeni zoološki vrt u kući, to nikom ništa…
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
