Mira Banjac: Smeh je danas skup

„Zahvalna sam zdravlju svome, pozorištima, televiziji, filmu koji su me primetili u trenucima kada je trebalo da me primete i koji me nisu primećivali u trenucima kada nije bilo vredno da me primete“, napomenula je Mira Banjac dodajući da u jednu knjigu stane ceo život a da je ona dobila tri.

„Ne treba biti alav, treba biti zahvalan bogu. Lepo je ako izađe knjiga onoga što vredi. Niko se nije setio da napravi knjigu neuspeha a bilo ih je mnogo. Bez neuspeha nema ni uspeha. To je prosto ravnoteža iz koje, ako ste mudri, izvlačite najbolje“, konstatovala je Banjac. Ona je rekla da su „Nušićeva nagrada za životno delo glumcu komičaru“ čiji je deo i knjiga, došli za nju kao veliko iznenađenje, radost i zabuna, jer sebe prosto nije smatrala glumicom ovog pisca.

„Jesam kao komičar i jako sam na to ponosna. Smeh je veoma skup danas i žao mi je što se danas ljudi ne smeju a trebalo bi. Smeh je zdravlje i treba ga negovati na pravi način. Komedija je opasna stvar. Treba je igrati časno i odgovorno. Ipak Nušić je bio uz mene stalno“, kazala je prisetivši se brojnih uloga iz njegovih komada među kojima i nekih koje je, prema sopstvenoj oceni, „izvela izvanredno loše“, kao, recimo, Rinu u „Pokojniku“. Duboko je bila nesretna i kad je dobila da igra Nadu u komadu „Svet“ u režiji Dejana Mijača. Kako je objasnila, zna se da kod Nušića postoje „mala ženska creva“ koja se „provlače“ dok su muškarci nosioci komada. Takva je bila i ta Nada koju hoće da udaju, ima dve-tri rečenice, u stvari ništa. Pošto se dobro razumela s Mijačem, od toga su napravili ulogu.

„Nadu stalno udaju a nikako ne uspevaju. Mora da ima neku manu. Jedna od njih je da stalno ulazi kad ne treba dok muškarci pričaju i stalno je teraju napolje… Ima jaku dioptriju a dodala sam da ide i malo ulevo. Tako sam dobila svoju prvu nagradu na vojvođanskom festivalu, za to „crevo“ i zahvaljujući reditelju kakav je Mijač“, ispričala je Mira Banjac. Ona je govorila i o tome kako je dva puta režirala Nušićevu „Vlast“ i izjavila povodom toga „da se drskost ponekad isplati“, da knjige ovog pisca imaju posebno mesto u njenom domu, da je prestala da igra u pozorištu jer to više nije u njenoj moći.

„Ja sasvim lepo živim ove godine svoje starosti jer sam se trudila da se sporazumem sa njima. Starost je lepa onoliko koliko umemo da joj damo… Trudila sam se, i to i dalje činim, da ne budem smešna žena, da ne nosim neke miniće i da ne tražim uloge koje mi ne odgovaraju. Ne stidim se svojih bora. One su veliku karijeru napravile i ja sam im zahvalna. To je moje lice i ja to lice nosim. Brinem o svom fizičkom i mentalnom zdravlju. Samo glava, samo glava da me ne izda. Sve drugo može“, zaključila je Mira Banjac.

Glumicu su snažnim aplauzom i stojećim ovacijama pozdravili u Ateljeu 212, a mnogo lepih reči o njoj su govorili juče: Jovana Stefanović, Branimir Brstina, Tihomir Stanić, Milica Mihajlović, Branislav Zeremski i Sava Đuričić, direktor festivala Nušićevi dani.