Foto Jelena PolovinaNa prvom programu Radio-televizije Vojvodine počinje da se emituje, svake nedelje od 21 sat, serija „Vere i zavere“, ekranizacija istoimenog romana najznačajnijeg novosadskog književnika Aleksandra Tišme (1924-2003). Nakon višemesečnog snimanja, ekipa profesionalaca se potrudila da verodostojno prikaže svu veličinu Tišminog dela, a ovim serijalom od 12 epizoda, Radio televizija Vojvodina se nakon više od dve decenije vratila proizvodnji igranih struktura visoke produkcije.
Reditelji su Ivan Živković i Žanko Tomić, scenaristi Đorđe Milosavljević i Žanko Tomić, a muziku potpisuje svetski poznati kompozitor, Novosađanin Boris Kovač.
Novosađani su i imali prvi priliku da vide prvu epizodu serije jer je RTV Vojvodina upriličila premijeru u Areni cineplex na kojoj je bila prisutna većina aktera na ovom projektu, poznati novosadski umetnici, izdavač sabranih Tišminih dela, kao i sin velikog pisca, video-art umetnik Andrej Tišma, koji je nakon premijere izjavio da smatra da je urađena velika stvar, da je ispoštovano delo njegovog oca, što je najvažnije: „Toliko sam uzbuđen. Videti oživljene likove na jedan ovako profesionalan i na visokom umetničkom nivou urađen način, zaista je doživljaj. Moram priznati da sam se nekoliko puta zaplakao. Ono što bih posebno istakao je muzika, mislim da je ona zaista doprinela doživljaju da se svi kao gledaoci unesemo u to vreme“.
S obzirom na to da je velikog pisca i lično poznavao, na premijeri smo pitali i kompozitora Borisa Kovača koliko mu je bilo inspirativno da radi muziku za ekranizaciju romana „Vere i zavere“ Aleksandra Tišme: „Priželjkivao sam neku takvu priliku s obzirom na to da vrlo rado investiram svoju energiju u primenjenu muziku ali nemam baš često ozbiljne prilike da to i ostvarim. Ovo je bila jedna od zaista najozbiljnijih prilika od kada živim ovde jer, dok sam živeo u Sloveniji i Austriji, radio sam puno vrlo značajnih pozorišnih i televizijskih projekata, a ovde u Novom Sadu, i to sa novosadskim autorom teksta, praktično nikada i nisam imao priliku. Bio sam uzbuđen da učestvujem u projektu, prepoznao sam svoju šansu i zadovoljan sam kako sam je iskoristio, s obzirom da mi je ta tema bliska, kao i poetika. Dobio sam odrešene ruke od reditelja Ivana Živkovića i Žanka Tomića da muziku kreiram kao unutrašnji prostor koji se bavi onim što u stvari ne vidimo na slici; ovde muzika nema nikakvu funkcionalnu ulogu, već upravo ulogu tog psihološkog unutrašnjeg emocionalnog plana koji je strašno značajan i koji treba da inicira doživljaj dramske radnje i likova“, rekao je Boris Kovač.
/Žanko Tomić, koji je, pored toga što je koscenarista i koreditelj, i umetnički direktor ove serije, za list Danas je podelio utiske nakon premijere prve epizode. Tako smo i saznali da je sve krenulo od samo jednog lista A4 formata koji je pre nekoliko godina predao rukovodstvu televizije sa predlogom projekta: „Kada me je sadašnji generalni direktor pozvao pre dve i po godine s pitanjem zašto ja mislim da baš to treba da radimo, nisam imao nijednu dilemu već spreman odgovor da RTV Vojvodina može samo sa takvim projektom – ekranizacijom Tišme da „uđe u trku“ sa drugim kućama koje imaju nacionalnu pokrivenost. Uvek sam smatrao da javni servisi ne treba da brinu o „piplmetrima“ i da im nije ni dužnost da vode računa samo o gledanosti. Sadašnje rukovodstvo televizije su pravi sagovornici za ovakve projekte. Mislim da smo uspeli u onome što sam na startu rekao: ne želim da spustimo nivo vrhunske književnosti na nivo tv programa, već da tv program podignemo na nivo prave književnosti. Produkcijski gledano, ovo je bio toliko zamašan projekat da samo mogu da osećam veliko zadovoljstvo što smo projekat završili. Imao sam sreće, jer sam, na primer, sve glumce koje sam želeo da budu deo ovog projekta dobio. Dakle, sve one koje sam priželjkivao dok sam još pisao scenario, a to je velika stvar. Mira Furlan, kada je pročitala i roman i scenario, rado se odazvala pozivu iako je, naravno, morala da ispretumba svoj raspored. Tišma jeste zahtevan jer njegov roman je u velikoj meri tok svesti, sve se odvija u nekom unutrašnjem planu, ima veoma malo dijaloga, likove morate da izgradite. Morali smo ući u jednu ozbiljnu rekonstrukciju sve te istorijske građe, a onda i dramaturške koju nam je Tišma ponudio u svom romanu.“
Goran Bogdan, koji glumi glavnu mušku ulogu Sergija Rudića, na premijeru u Novi Sad je došao iz Zagreba, i podelio s novinarima svoje utiske. „Još uvek me drži oduševljenje nakon čitanja Tišmine knjige i sada, ovde, nakon premijere sam imao čast da upoznam i sina gospodina Tišme. I nakon čitanja scenarija, a i nakon snimljene serije, mislim da smo ostali na tom prvotnom oduševljenju Tišminim delom. Mislim da ovakav projekat nije rađen poslednjih četvrt veka na ovim prostorima. Ovde se radi i o hrabrosti jedne televizije da uđe u ovako zahtevan serijal i ja se iskreno nadam da će se i ostale televizije u regionu ugledati upravo po tome na vojvođansku televiziju.“
Gledaoci RTV Vojvodine od nedelje su u prilici da prate ovu veliku priču o ratnom vremenu u Novom Sadu, ali i šta se dešavalo sa junacima te priče nakon rata, tokom ’60-ih godina prošlog veka. U središtu priče je jedan ljubavni slučaj, afera između Inge Lebenshajm, novosadske Nemice koja se 20 godina nakon rata vraća iz Beča u rodni Novi Sad, i Sergija Rudića, heroja iz Drugog svetskog rata.
Bora Babić, direktorica izdavačke kuće Akademska knjiga, koja je pre četiri godine pokrenula projekat objavljivanja celokupnih dela Aleksandra Tišme je, nakon premijere, rekla da je to bio veliki dan za kulturu u Novom Sadu, kao i za celu Srbiju. „Ovom serijom se Aleksandar Tišma ponovo vraća među čitaoce. Primećujem da su mladi ljudi sada više zainteresovani za Tišmino delo. Projekat Akademske knjige da objavimo celokupna dela našeg poznatog pisca, kao i ova serija, zaista ga „na velika vrata“ dovodi do mlađe publike. Sigurna sam u to da će Tišma biti, nakon uvida u njegovo delo, inspiracija i mlađim generacijama“.
Od jedne rečenice do važne privatne priče
– Tišma u celom romanu samo na jednom mestu pominje društvo „Afrika“, i za Franca kaže da je jedno leto obukao uniformu i tada se raspalo društvo „Afrika“. Samo to kaže, a za mene je bilo bitno da „oživim“ to njihovo malo društvo „Afrika“ koji su oni imali kao klinci, jer se kroz to sagledava ta idealistička, eskapistička i buntovna pozicija tinejdžera koja se sukobljava sa svim onim što je svemu tome na suprotnoj strani: sa najprljavijim ratom koji je mogao da se desi čovečanstvu. Kroz tu priču se vidi kako se težnje mladosti lome izbijanjem rata. Tišma je u celokupnom svom delu bio sav od toga, od gubljenja iluzija – ističe koscenarista Žanko Tomić.
Utisci
/Želimir Žilnik, reditelj
Očigledno je ovo urađeno drukčije od tekuće struje, i to ne malo drukčije, nego za 180 stepeni, u duhu kako to rade ozbiljne televizije u Evropi i svetu. Tako rade ozbiljni javni servisi – bave se temama koje se fokusiraju na ozbiljnu refleksiju epohe i sudbine običnih ljudi u njoj, što je inače i osnovna tema u celokupnom Tišminom delu. Sama odluka da se uđe u projekat realizacije ove serije je jedna hrabra odluka, odluka koja je sigurno rizična u tom smislu što je naše gledalište, ne samo poslednjih godina, nego poslednjih decenija trenirana i ubacivana u jedan tor blesavosti da bi onda zapravo ti koji nama vladaju ispadali normalniji od gledalaca. Nije nijedan zabavni program koji je pun kiča i banalnosti, agresivnosti i neukusa, halavosti, nije on pušten isključivo voljom šefova tih televizija, pogotovo kada mi znamo sa kojom servilnošću i sa kojom prevrtljivošću su služili svim vlastima. Kada je trebalo na programima držati paramilitarne šefove, ubice i kriminalce, oni su bili u prvom planu jer je to bio diktat vlasti. Kada je na programima trebalo držati šminkere i folirante, u firmiranim odelima koji su u isto vreme obmanjivali i pljačkali stotine hiljada naših radnika, onda su oni bili zvezde televizije. A sada, kada je toliko toga upropašteno i doterano do dna, politički diktat je: „pokažimo na televiziji da je narod još niži od dna, kako niko ne bi upirao prstom u nas“.
U takvoj jednoj atmosferi pojavljuje se ova serija koja, očigledno, ide drugim putem. Putem koji je ozbiljniji, temeljniji, teži i za rad i za kreaciju. U tom smislu ja dajem i podršku i upućujem celoj upravi, producentima i ekipi najiskrenije čestitke.
Kokan Mladenović, reditelj
Jako mi se dopalo. Neću reći da sam prijatno iznenađen jer je izuzetan kvalitet i autorske ekipe i glumaca koji su radili u ovom projektu rađenom po sjajnom Tišminom romanu, tako da sam to i očekivao. Jako volim da se stvari u Srbiji ne dešavaju samo u Beogradu, pogotovo kada su ovako kultivisane, ako su napravljene sa puno ukusa, ako se ne radi o jeftinom podilaženju najprimitivnijim ukusima, već o stvari koja je urađena sa puno mere, sa mnogo poštovanja prema samom delu, sa mnogo poetike. I Novi Sad i Vojvodina zaslužuju jedno ovakvo delo. Sve je ovo u seriji „Vere i zavere“ iznad standarda produkcije na koju smo navikli u našim uslovima.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
