Najpoznatiji strip-crtači u Beogradu

Svi ljubitelji stripa će biti oduševljeni mogućnošću da u narednih nekoliko dana upoznaju dva najznačajnija strip crtača na svetu – Robert Kramb i Gilbert Šelton. Pored njih u specijalnom programu će gostovati Lora Fauntin i Ejlin Kominski Kramb.

Sutra će biti održana promocija knjige Roberta Kramba „Velika knjiga Roberta Kramba“, kao i edicije „Stripovi Roberta Kramba“, na kojoj će publika moći da razgovara sa autorom o njegovom životu i stvaralaštvu, dok će im se Gilbert Šelton predstaviti u subotu, 8. septembra, na predstavljanju knjige „Famozna čupava braća Frik“. Obe knjige je izdala izdavačka kuća „Komiko“ iz Novog Sada, u čast dolaska poznatih crtača u Beograd.

Na jučerašnjoj konferenciji za štampu, novinari su imali priliku da razgovaraju sa specijalnim gostima. Razgovor sa medijima je započeo gospodin Kramp, začuđen brojem njegovih i Šeltonovih stripova koji su prodati u Srbiji. Zanimalo ga je koliko je današnja publika upućena u njihov rad. Prijatno se iznenadio i kada je čuo da su se njihovi radovi još sedamdesetih godina objavljivali u listu „Student“, širom bivše Jugoslavije, kao i činjenicom da je 1980. u SKC-u održana prva izložba andergraund stripa u Istočnoj Evropi. On je, odgovarajući na pitanja, objasnio i da je tokom svog stvaralaštva shvatio da se u različitim periodima, različiti ljudi drugačije tumače. Seća se da su ga neki ljudi smatrali rasistom zbog stripova i šala o crncima, mada on kaže da nikada nije imao nameru, ni ideju da ga tako shvataju. Najčudnije mu je bilo kad je jedna neonacistička publikacija objavila „Kramb je na našoj strani“. Šelton i on su poručili publici da stripove najvećim delom treba shvatati kao satiru, jer „možemo biti u velikom problemu ukoliko ih shvatamo doslovno i pomislimo da promovišu ilegalne stvari, poput marihuane ili kriminala“. Kramb je napomenuo da je strip često pogrešno shvatan, a na komentar jednog izdavača njegovih stripova oko problema distribucije, potvrdio je da je imao problema sa distribucijom svojih stripova i u SAD, zbog uvrnutih seksualnih ideja koje su u njima prikazane, za koje on, kako kaže, ne zna odakle mu dolaze kao inspiracija, ali zna da mora da ih prenese na papir.

Gosti su napomenuli da se danas na strip drugačije gleda nego pre 40 godina.

– Danas se crteži često mogu naći i u galerijama i smatraju se grafičkim romanima. Stripu je, ipak, mesto u štampi, a ne u galeriji – istakao je Kramb.

On je svestan da se tehnika crtanja bolje vidi u originalu, u galeriji, ali da je mnoge stripove nemoguće pročitati i sagledati na takvim postavkama. Fauntinova je napomenula da se ne sme zaboraviti da je scenario ono što čini dobar strip, na šta se Šelton nadovezao rekavši da je bolji strip sa lošim crtežom i dobrom idejom od stripa koji ima lošu ideju, a dobre crteže.

Kramb kaže da ga danas dosta inspirišu mladi američki autori, a da mu je ranije, jedan od najvećih uzora bio Tomas Nast.

Narednih dana će svi obožavaoci stripa moći da razgovaraju sa Robertom Krambom i Gilbertom Šeltonom, kao i sa gošćama. Redovni takmičarski i festivalski program počinje 27. septembra, u okviru koga će biti dodeljene nagrade najboljim crtačima, održane mnogobrojne radionice i predavanja brojnih zanimljivih gostiju.

Kramb i Šelton

Robert Kramb tvorac je nezaboravnih heroja kao što su gosn. Prirodni, Snoid, Jaja Rica, Bebura, mačak Fric i drugi. Njegovi radovi su sakupljeni u niz albuma. Izuzetna je i njegova stripovska biografija, kao i serijal Kompletni Kramb (The Complete Crumb). Kramb je 2009. objavio ilustrovanu verziju „Knjige postanja“ u obliku grafičke novele. Gilbert Šelton je osvojio publiku avanturama braće Frik i svetskim mačorem broj jedan, svima poznatog iz stripa „Mačak debelog Fredija“.