„Posle srpsko-hrvatskog raskola nema više potrebe da poštujemo ravnopravnost oba pisma. U službenoj upotrebi trebalo bi da bude samo ćirilica, da se latinički natpisi potpuno uklone, ali je takođe neophodno jasno razgraničiti šta je domen službene upotrebe, a šta pripada javnoj.
To se može postići donošenjem novog zakona o upotrebi pisma“, rečeno je juče na 15. sednici Odbora za standardizaciju srpskog jezika. Istaknuto je i da nema odgovornosti države za očuvanje srpskog jezika, te da Odboru predstoji rad na tome da državni organi shvate da je jezik deo naše nacionalne politike. Nemar države prema jeziku podstakao je i gubitak srpskih lektorata u svetu. „Naučno-obrazovna institucija može biti partner, ali ne može donositi odluke umesto države“, rekao je akademik Ivan Klajn, predsednik Odbora.
Kao veliki problem naglašeno je to što je srpski jezik jedan od retkih jezika koji nemaju svoj rečnik na internetu, što je danas neprihvatljivo, jer takvo stanje doprinosi urušavanju našeg jezika. Rečnik i pravopis moraju biti dostupni, naročito kad se u obzir uzme broj nepismenih. S tim u vezi je i izučavanje srpskog jezika u školama, posebno u srednjim, u kojima se ne radi gramatika, već samo književnost, što za rezultat ima slabo, ili nikakvo jezičko obrazovanje. Nekoliko fakulteta je zbog toga pokrenulo inicijativu za negovanje jezika i funkcionalnu pismenost.
Na sednici je podnet izveštaj rada Odbora od 1997. do 2012. i konstatovano je da je Odbor proteklih godina dobro radio i da su mnoga značajna dela, uključujući i kapitalne poduhvate, ugledala svetlost dana upravo zahvaljujući ovom telu. Ipak je naglašeno da se odluke moraju donositi ažurnije, kao i da prisustvo Odbora u javnosti treba da bude delotvornije. Od sada postoji sajt Odbora za standardizaciju, što bi svakako trebalo bolje da odgovori na potrebe građana. Sednici Odbora prisustvovali su i lingvisti iz regiona Crne Gore, Republike Srpske, Hrvatske.
Kafa za poneti
Jedna od jezičkih dilema koje treba rešiti jeste konstrukcija predloga za sa infinitivom. Naime, nije ispravno reći kafa za poneti, što je primer sa kojim se najčešće srećemo. Alternativa za ovaj izraz bila bi kafa za usput, odelo za usput, ali prema profesoru Dešiću ni to nije najsrećnije rešenje. Profesorka Duška Klikovac skreće pažnju da ukoliko ne možemo naći adekvatnu zamenu za ovu konstrukciju, nema smisla ni donositi odluku, jer neće biti prihvaćena u javnosti.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
