Program jubilarnog 20. Festival evropskog filma „Palić“, koji će biti održan od 13. do 19 jula, ugrožen je zbog nedavne odluke Ministarstva kulture i informisanja da preko Konkursa za sufinansiranje projekata u oblasti savremenog stvaralaštva u 2013. godini za ovu manifestaciju izdvoji samo 1.300.000 dinara. Iako su organizatori Festivala, prema rečima Blaža Perovića, direktora Otvorenog univerziteta, u januaru dobili potvrdu iz Ministarstva kulture da će oni nastaviti da izdvajaju sredstva za ovu manifestaciju prema dogovoru koji su pre osam godina potpisali zajedno sa Gradom Suboticom i Vladom AP Vojvodine, ovo se nije dogodilo.
Umesto toga, mesec dana pre festivala, organizatori su preko rezultata konkursa saznali da će od Ministarstva kulture dobiti osam puta manje novca.
– Palićki festival do sada je imao poseban program finansiranja, budući da su pre osam godina Grad, Pokrajina i Ministarstvo potpisali sporazum po kome bi svako od njih trebalo da obezbedi određeni kvantum sredstava, čime je ova manifestacija bila materijalno stabilna. Ministarstvo je, stavivši nas na konkurs, izašlo iz tog sporazuma ne obavestivši ostale potpisnike, iako postoji klauzula da se samo zajedničkim dogovorom može napustiti ugovor – kazao je na jučerašnjoj konferenciji za novinare Perović i dodao da Palićki festival nije ni mogao da dobije više, budući da je za sufinansiranje projekata u oblasti kinematografije i audiovizuelnog stvaralaštva odobreno 10.350.000 dinara.
Kako je on istakao, zanimljivo je da je Grad Subotica ove godine izdvojio 10 odsto više sredstava, a Pokrajina 20, kao i da će svako od njih pokriti troškove opreme koji su vrlo visoki, budući da ove godine po prvi put neće biti prikazati nijedan 35-milimetarski film.
– Kako to da Republika nema para, a da Grad i pokrajina imaju – zapitao je Perović dodavši da je budžet festivala ove godine 170 hiljada evra, što je tri puta manje od Festa, šest puta manje od Pulskog festivala i Motovuna, i čak 12 puta manje od Sarajevo film festivala.
Direktor festivala Radoslav Zelenović kazao je da će zbog ova situacije ova manifestacija koja je mukotrpnim radom dostigla neki nivo, biti vraćena na period od pre deset godina.
– Mi imamo spremno već 90 odsto programa, ali ćemo najverovatnije morati da odustanemo od nekih filmova i gostiju sa kojima smo već sve dogovorili – objasnio je Zelenović i istakao da obeležavanje jubileja nije trebalo da prati neka ceremonija već obogaćeni program sa velikim brojem gostiju.
Petković: Pomoći ćemo manifestacije sa dužom tradicijom
Ministar kulture i informisanja Bratislav Petković izjavio je juče na otkrivanju obnovljene spomen ploče knezu Mihailu Obrenoviću u Košutnjaku da će iz budžetskih rezervi pokušati da izdvoje sredstva i pomognu važnije manifestacije sa dužom tradicijom poput Festival evropskog filma „Palić“.
„Sada je vreme restrikcije i mi raspolažemo sa mnogo manje sredstava nego prošle godine. Svi su dobili manje, ali pokušaćemo da nešto iz budžetskih rezervi izdvojimo za te važnije manifestacije“, rekao je Petković.
Povodom odluke Komisije za savremeno stvaralaštvo Ministarstva kulture i informisanja da džez festival Nišvil ove godine ne dobije sredstva, Petković je rekao da je to „posebna situacija“.
„Ne možemo dozvoliti da manifestacije koje su komercijalnog tipa ucenjuju ministarstvo, da traže određenu sumu novca, a onda da traže duplo više ili mnogo više. Čujem da će ipak organizovati festival. Kako sad može da se održi festival?“, zapitao je Petković. On je naglasio da se mora praviti razlika između Nišvila i Palića. K. R.
Vesela sahrana srpske kulture
Odlukama volšebnih komisija – čija imena članova ministarstvo kulture krije opreznije nego Vučić „noge“ za bežaniju iz ekonomske krize – sa spiska periodičnih publikacija koje sufinansira ministarstvo kulture izbrisani su niška „Gradina“, kragujevački „Koraci“, zrenjaninska „Ulaznica“ i, naravno, „Think Tank“ iz Leskovca… Kome je još potrebna književna periodika, a uz to nema veze ni sa žu-žuom, ni sa oldtajmerima?
Da bahatost – udružena sa moronizmom par exellence – bude kompletna, postarala se i druga komisija, ona koja odlučuje o književnim manifestacijama: i njihovom odlukom – i ovog puta bez imena članova komisija – rešeno je da najveći nekomercijalni festival književnosti na Balkanu, „Think Tank Town“ u Leskovcu, bude naprednjački pokopan. U stvari, kad sve saberem, dobro je da nas nisu pohapsili đuture: umetnici su teška bagra koja džabe leba jede, još od Platona. Kome još trebaju nekakva nagvaždanja o književnosti, kad se ova vlast sasvim lepo sakriva iza kuknjave o Kosovu – jesam li vas ja terao da se bavite politikom, plačipičke nijedne? – i drpanja para za diletantsku proslavu – popovi i dvorski umetnici, ćapćanje na jednoj sisi! – Milanskog edikta?
U redu je, gospodo iz vlasti; slušajući moju mudru babu držim se životnog motoa da „ne ljubim svinje u dupe, makar se nikad ne najeo krmenadli“.
I vaše vreme će proći!
Za razliku od dobre književnosti… Saša Stojanović
Ćirilični slog i urednici poštari
Najvažniji časopisi su dobili najmanje novca. Zbog toga sumnjam u kompetentnost, dobronamernost i moral komisije i ljudi koji vode Ministarstvo kulture. U ovom Ministarstvu ne shvataju koliki je značaj časopisa za svaku kulturu, nego se vode za populizmom, klanovima, članstvom u partijama i nacionalizmom. Časopis „Polja“ je dobio velika sredstva (iako ga finansira i pokrajinsko Ministarstvo kulture) samo zato što je posle pola veka prešao sa latiničnog na ćirilični slog i što su ljudi oko njegovog izdavača nacionalist, tutumraci i bivši radikali.
Više od najeminentnijih, najkvalitetnijih i najuticajnijih časopisa („Istočnik“, „Pismo“, „Poezija“, „Gradac“) dobili su minorni listovi i časopisi koje niko ne čita i koji su koncepcijski mizerni i anahroni („Srpski književni list“, „Književne novine, „Naš trag“, „Savremenik plus“, „Lestve“…), dok časopis „Književnost“ već čitavu deceniju uređuje poštar. Primera radi, „Gradac“ je u odnosu na prošlu godinu dobio više od tri puta manje novca, a spada u red najstarijih, najčitanijih i najuticajnijih časopisa.
Ako posle ove odluke Ministarstva jedan broj časopisa prestane da izlazi, to će velikom broju mladih stvaralaca onemogućiti da objavljuju, što će imati nenadoknadive gubitke za našu književnost i kulturu. Ovi iz Ministarstva i njihove komisije će proći, a iza sebe će ostaviti rupu koju ćemo mi posle morati da zatrpavamo i krpimo. A sve nam se već smučilo i zgadilo.
Branko Kukić
„Poučatelna ćuška“
Kragujevac – Ministarstvo kulture nije odobrilo novac za štampanje periodičnog časopisa za umetnost, književnost i kulturu Koraci, koji već 47 godina izdaje kragujevačka Narodna biblioteka „Vuk Karadžić“. Reagujući na ovakav stav nadležnih, direktor ovdašnje biblioteke i književnik Mirko Demić zapitao se „šta reći o kriterijumima komisije Ministarstva kulture za sufinansiranje u oblasti savremenog stvaralaštva, kad su na spisku onih koji nisu dobili ni dinara i Oktobarski salon, džez festival Nišvil i časopis Gradina, koji postoji već 112 godina“.
– Sablažnjeni smo ovakvom odlukom i nisu nam jasni kriterijumi po kojima su sredstva deljena. Jasno je, ipak, da ima konflikta interesa, jer su članovi komisije u najvećem broju ljudi iz Udruženja književnika Srbije, čiji su brojni projekti podržani, dok novac nije dobio nijedan projekat Srpskog književnog društva. Novac su dobila i tri projekta na čijem je čelu, ili učestvuje u njihovoj realizaciji Srba Ignjatović, koji je član komisije Ministarstva kulture – rekao je juče Demić.
Dodao je da smatra da se u ovom slučaju ne radi o otvorenom gašenju manifestacija, već da je po sredi , žargonom 19. veka rečeno – „poučatelna ćuška“ onima koji slobodno misle, i koji su otvoreni za istinske evropske i svetske vrednosti.
– Članovi komisije nam stavljaju do znanja da isključivo treba da se bavimo sobom i srpskim nasleđem, a ne, recimo, nekakvim džezom kao što to čini Nišvil – kaže Demić, s ironijom napominjući da članovima komisije Ministarstva kulture niko nije rekao da je i aktuelna državna politika – proevropska.
Časopis Koraci koji je do sada iz gradskog budžeta dobijao 400.00, a iz republičke kase 700. 000 dinara ubuduće izlaziti na manjem broju strana, ili u elektronskom izdanju. Z. R.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.