Počeci austrijske kinematografije su bili erotski filmovi

Sve ovo će se dešavati u Uzun Mirkovoj ulici gde će deo programa biti posebno posvećen obeležavanju prve filmske projekcije u Srbiji i na Balkanu održane pre 120 godina u kafani Zlatni krst na Terazijama.

– Beograd je bio tad deseti grad gde su braća Limijer prikazali svoje filmove – podseća Aleksandar Saša Erdeljanović, upravnik arhiva Kinoteke, u razgovoru za Danas. On kaže da je, iako je budžet dosta niži u odnosu na prošlu godinu, Festival daleko ambiciozniji utoliko što će svakoga dana između 6. i 15. juna imati po četiri projekcije – dve u Kosovskoj ulici i dve večernje u Uzun Mirkovoj.

– Biće prikazano oko 110 filmova iz 35 zemalja, odnosno, kinoteka i arhiva među kojima će po prvi put, osim evropskih, učestvovati institucije ovog tipa iz Japana i Amerike – kaže sagovornik Danasa. On ističe da se Kinoteka diči ovogodišnjim imenom festivala „Kroz zapaljive mitove“.

– Festival će otvoriti dvodelni nemi film „Jelena Trojanska“ Manfreda Noe iz 1924. a zatvoriće ga još jedan spektakl s kraja nemog razdoblja svetske kinematografije – „Kazanova“ Aleksandra Volkofa iz 1927. godine. Na festivalu će takođe biti prikazani filmovi velikih rediteljskih imena – Sergeja Ejzenštajna, Tadašija Imaia, Alfa Sjoberga, Marsela Lerbijea, Františeka Vlačila, Maria Soldatija, Ježia Hofmana, Karoljia Maka, Manfreda Noa, Rangela Valčanov – navodi Erdeljanović, dodajući da će biti više od 30 gostiju na festivalu, a među njima više od 10 direktora ili upravnika kinoteka i arhiva, filmskih istoričara i kritičara.

Erdeljanović skreće pažnju da je Kinoteka pripremila i program za odrasle koji će se održavati posle ponoći a reč je o ranim austrijskim erotskim i porno filmovima.

– Nepoznato je, naime, da austrijska kinematografija započinje svoj put 1906. godine kada je snimala lepršave blage erotske filmove sa golim devojkama koje trčkaraju ili se kupaju. Kompanija „Saturn“ koja je snimala te filmove radila je četiri godine i na kraju je zabranjena zbog pornografije koja uopšte nije postojala. Očigledno je postojala cenzura, budući da vodeći austrijski istoričari filma nisu hteli da pišu da su to zapravo prvi austrijski filmovi. Međutim, ono što je zanimljivo jeste da su oni nedavno pronašli prva tri porno filma snimljena za vreme Prvog svetskog rata gde postoji kombinacija bečkih ulica i događaja na njima, kao i pravih sobnih avantura. Ovi filmovi se ne nalaze ni u jednoj od filmografija i najverovatnije su prikazivani na specijalnim projekcijama ili vojnicima na frontu. Danas se smatraju jednim od najstarijih porno filmova sačuvanih uopšte. Mi ćemo imati priliku da ih vidimo prvi posle Beča – tvrdi Erdeljanović. On ističe da je program jako zanimljiv, te da je iz njega zato i teško izdvojiti određene filmove i predložiti ih publici.

– Moji favoriti mogli bi biti „Put u nebo“ Alfa Sjoberga, kinematografsko ostvarenje iz ranih četrdesetih, koje je imalo ključni uticaj na film „Sedmi pečat“ Ingmara Bergmana. Zatim, jedini rediteljski pokušaj čuvenog glumca Petera Lorea sa filmom „Izgubljeni” koji govori o nacizmu i njegovom povampirenju . Ovaj film je snimljen 1951. ali je veoma brzo skinut sa repertoara jer Nemačka još uvek nije bila spremna da govori o tom vremenu. Tu je i zanimljiv ruski film rađen po Dostojevskom „Jedan skandal“ rediteljskog dvojca Aleksandra Alova i Vladimira Naumova. Ovaj film se pojavio 1965. u isto vreme kad i „Andrej Rubljov“ Tarkovskog i oba su te godine zabranjena. Međutim, pod pritiskom Zapada „Rubljov“ je prikazan 1969. doživevši trijumfalni svetski uspeh, dok je „Jedan skandal“ tek za vreme Perestrojke, kasnih osamdesetih, imao svoju premijeru – podseća Erdeljanović. On posebno izdvaja petnaestominutni deo filma „Neoprostivo“ japanskog reditelja Tadašija Imaija, koji je trajao blizu dva sata.

– U pitanju je ostvarenje koje je po mnogim listama koje su rađene u Japanu proglašeno za najbolji film u toj zemlji svih vremena. Nažalost, samo njegovih 15 minuta iz 1926. je sačuvano ali kada je i taj deo filma prikazan, pretprošle godine na Festivalu nemog filma u Pordenonu, doživeo je ovacije. Reč je o borbi usamljenog samuraja sa armijom vojnika od trista protivnika. Taj način režije i ti, mogli bismo reći, baletski pokreti u scenama borbi spadaju u najlepše borilačke kadrove u istoriji filma – smatra Erdeljanović. Na festivalu će biti prikazana i mađarska komedija Karolja Maka o svetu putujućih glumaca, zatim veoma zanimljiv film „Grad tuge“ Maria Bonara, koji je istorijski značajan.

– Film je snimljen 1949. i govori o iseljavanju Italijana iz Pule a njegov koscenarista je bio mladi Frederiko Felini. Tu je i film „Novac“ Marsela Lerbijea, sjajnog francuskog reditelja. Ovaj veliki dramski spektakl je rađen po romanu Emila Zole i govori o berzi i njenom ovladavanju ljudima – objašnjava Erdeljanović . Prema njegovoj oceni, biće poseban doživljaj gledati, novu, nemačku, ozvučenu verziju iz 1930. filma „Oklopnjača Potemkin“ Sergeja Ejzejnštajna sa izuzetnom muzikom Edmunda Mejsla i dva programa na pravoj zapaljivoj traci.

– U jednom od njih biće prikazana dva filma češko-američkog reditelja Aleksandra Hakenšmita „Bezrazložna šetnja“ i „Zaboravljeno selo iz 1941“. Videćemo i prvu verziju filma „Ubistvo u katedrali“ iz 1952, za koji je scenario pisao čuveni pisac Tomas Stern Eliot, koji je i narator u ovom kinematografskom ostvarenju, a pripremili smo i program „Vizija Jugoslavije“ u okviru koga ćemo prikazati nekoliko veoma ranih filmova snimljenih između 1910. i 1912. koji su vezani za Crnu Goru i balkanske ratove. Ovde će moći da se vidi i deo materijala snimljenog na proglašenju Crne Gore za kraljevinu, gde se pojavljuju kralj Nikola i njegov unuk princ Aleksandar Karađorđević, vojvoda Stepa Stepanović i italijanski kralj Vitorio Emanuel – zaključuje Saša Erdeljanović u razgovoru za naš list.

„Zlatni pečat“ Dušici Žegarac i Želimiru Žilniku

Prestižnanagrada „Zlatnipečat” danas u podne biće uručena našoj proslavljenojglumici Dušici Žegarac, a reditelju Želimiru Žilniku najverovatnije na kraju Festivala budući da je trenutno u Berlinu. Takođe, biće uručene Plakete Jugoslovenske kinoteke za izuzetan doprinos razvoju filmskeumetnosti. Ovogodišnji dobitnici ovog priznanju su: DraganBjelogrlić, AnicaDobra, Nikola Kojo, ZoranCvijanović, MiloradMandić Mandai ŽarkoDragojević, kaoimnogievropski „filmskiradnici“ – CinetecaNazionale, Roma (SergioToffeti), CinemathequeFrancaise (SamanthaLeRoy), FilmMuseumMunćen (StefanDroessler), JanErikHolstizOsla, PetarKarđilovizSofije, DanielRafaelić iNenadPolimacizZagreba.