„Bolno veran prikaz života“, napisao je svojevremeno Tomas Man o knjizi „Mali čoveče, šta sad?“ Hansa Falade, objavljenoj 1932. godine. Roman koji se nedavno pojavila i u srpskom prevodu, a koji je bio tema razgovora 14. Laguninog književnog kluba, ni 80 godina kasnije nije izgubio na svojoj relevantnosti.
Život mladog bračnog para (prodavca Johanesa Pineberga i njegove devojke Janjice) s bebom, koji u vreme ekonomske krize pokušava da sastavi kraj s krajem, može biti zaplet nekog savremenog dela, složili su se govornici tribine – Jelena Kostić Tomović, prevoditeljka i germanistkinja, Tijana Tropin, prevoditeljka i teoretičarka književnosti, Ivan Velisavljević, filmski i književni kritičar, i Janja Stjepanović, urednica u Laguni.
„Mali čoveče, šta sada?“ govori o poslednjim danima Vajmarske republike koji su obeležili razdore njenog naroda i uticaj svetske ekonomske krize.
– Ova izuzetno čitljiva knjiga zbog živih dijaloga i humora, pokazuje kako izgleda kriza bez ikakvog ulepšavanja. Faladin realizam je vrlo živ ali nije mučan – kazala je Tropin dodajući da čitalac ima neprijatan osećaj dok čita ovu knjigu jer se u njoj vide stvari koje će se kasnije dogoditi u Nemačkoj.
Prema rečima Ivana Velisavljevića, junaci knjige „Svako umire sam“, koju je takođe objavila Laguna – ljudi koji su se suprotstavili nacizmu, vrlo dobro shvataju šta im se dešava, dok glavni lik knjige „Mali čoveče, šta sada?“ Johanes ne želi da shvati šta predstoji. S druge strane, njegova supruga Janjica, koja dolazi iz radničke porodice, to uviđa.
Tijana Tropin je napomenula da je lik Janjice možda i preterano pozitivan.
– Ona je uvek snažna, zna šta je ispravno. Ona je moralni stub porodice, pozitivan uzor i muškim likovima. Taj lik je oda zahvalnosti Faladinoj prvoj ženi Ani a u ovoj knjizi ima još autobiografskih aluzija – naglasila je Tropin.
Faladini likovi ipak, kako kaže Velisavljević, nisu prazne table, već osobe sa porodičnom pozadinom, pripadnici određene klase, sindikata… Iako autor nije kritičan prema malograđanštini svog glavnog junaka, koji se drži svoje službeničke pozicije i „bele kragne“ po svaku cenu, ili barem svog porodičnog ideala, kada sve pred njim potone, može se iščitati uloga njegove klase u podršci Hitleru i nacizmu. Jelena Kostić Tomović naglasila je da je Falada bio čovek neobične biografije – bavio se proneverama, bio je zavisnik od morfijuma… a iako je dolazio iz dobrostojeće porodice, imao je iste ideale kao i svi pripadnici malograđanske klase. S druge strane, svi njegovi poslovi su propali, tako da se izdržavao isključivo pisanjem, zbog čega je morao da nauči kako da bude dopadljiv čitateljima, izdavačima, vlastima…
– Iako u Srbiji nije toliko poznat, u Nemačkoj je Hans Falada priznati pisac čija su dela deo lektire. Njegova knjiga „Mali čoveče, šta sada?“ bila je po objavljivanju bestseler u Nemačkoj. Ogroman uspeh i svetska slava doneli su mu čak i interesovanje Holivuda za ekranizaciju. Ali s dolaskom nacista na vlast, zapao je u zaborav. Naslov „Svako umire sam“ vratio mu je popularnost, koju on nije dočekao jer je malo pre objavljivanja umro – naglasila je Kostić Tomović, dodajući da Falada pripada pravcu Nove objektivnosti čij je predstavnik Erih Marija Remark daleko poznatiji kod nas.
Laguna u narednom periodu nakon Faladinih knjiga ali i naslova „Braća po krvi“ Ernsta Hafnera planira da objavi još dela nemačke književnosti 20. veka. Uskoro će se pojaviti i, kako je istakla Janja Stjepanović, urednica u Laguni, „Berlin Aleksanderplac“ Alfreda Debilna.
Naredni Lagunin književni klub, koji se tradicionalno održava svakog prvog petka u mesecu, zakazan je za 6. maj, a tema razgovora biće roman „Nevidljivi sati“ Dejvida Mičela.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
