Kompanija jednog od najcenjenijih grčkih savremenih umetnika Dimitrisa Papajoanua nastupiće večeras u 20 sati u Sava centru u okviru 13. izdanja Beogradskog festivala igre. Komad planetarno poznatog autora po koreografijama koje su otvorile olimpijske igre u Atini i Bakuu, „Mrtva priroda“ donosi opustošenu scenu pod rastegljivim nebom, na kojoj optičku iluziju stvaraju skladna ljudska tela u sizifovskom pokušaju potrage za smislom.
p { text-indent: 2.5cm; margin-bottom: 0.21cm; direction: ltr; color: rgb(0, 0, 0); line-height: 150%; }p.western { font-family: „YHelvetica“; font-size: 12pt; }p.cjk { font-family: „Times New Roman“,serif; font-size: 12pt; }p.ctl { font-family: „Times New Roman“,serif; font-size: 10pt; }
U mitu, Sizif je bio čovek koji je prevario smrt. Da bi ga kaznili, bogovi su mu dali besmrtnost u beskrajnom teškom radu: da okreće stenu preko vrha planine, samo da bi ona, pod sopstvenom težinom, ponovo pala dole. Iznova i iznova. Zauvek. Godine 1942. filozof Alber Kami napisao je tekst o apsurdnosti ove priče i ljudskog stanja. On zaključuje: „Sama borba da se dostignu visine je dovoljna da ispuni čovekovo srce. Moramo zamišljati Sizifa kao srećnog.“
NJujork tajms navodi da je „ovo delo koje podjednako pripada slikarstvu, arhitekturi, filozofiji, teatru i umetničkoj igri“. „Ova predstava je vrhunska umetnost, nakon koje vam neće biti lako da se vratite u običan život“, piše kritika.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
