Samo tri filma ispunjavaju uslove Američke filmske akademije

Naime, za trku za prestižnu nagradu američke Akademije prijavljen je film „Parada“ Srđana Dragojevića, „Kad svane dan“ Gorana Paskaljevića i „Ustanička ulica“ Miroslava Terzića. Sukob dvojice reditelja nastaje zbog direktorske funkcije ove ustanove koju vrši Goran Paskaljević, koji je 4. avgusta po prijavljivanju svog filma, dao ostavku. Dragojević je to uporedio sa tenderskom komisijom za javne nabavke na kojoj predsednik opštine konkuriše sa sopstvenom firmom.

– On zna da će svakako dobiti na tenderu, ali odlučuje da se još malo „opari“. Propisuje da je uslov za podnošenje tenderske dokumentacije uplata od 300 evra na žiro račun njegove opštine. Ima trinaest kompanija koje se traženom delatnošću bave i koje bi se na tenderu mogle pojaviti, te je naš „veselnik“ izračunao da može da inkasira blizu 4.000 evra! Malo li je?! No, od trinaest kompanija, njih deset odlučuje da na tenderu ne učestvuju, ionako je namešten, zašto da se troše? Pored kompanije predsednika opštine prijavljuju se samo još dve firme. Jedna od njih zahteva od Satrapa, predsednika opštine, da predsednik podnese ostavku, a ne samo da je ponudi, kako ne bi došlo do očiglednog sukoba interesa i da se promeni tenderska komisija, ista ona koja je našeg dragog predsednika i izabrala. Javno baca „drvlje i kamenje“ na mladu kompaniju koja se žalila zbog sukoba interesa, tvrdeći da čovek iz te kompanije, u stvari, vređa njih – ističe Dragojević za Danas.

S druge strane, Paskaljević odgovara da su srpski kandidati za nagradu Oskar filmovi koje su producenti prijavili komisiji.

– Nema tu ničega nejasnog. Komisija će razmatrati one prijave koje ispunjavaju propisane uslove, poput cenzusa prikazivanja od najmanje sedam uzastopnih dana u svojoj zemlji. Nisam siguran, ali čini mi se da srpski film nikada nije ušao u uži izbor od pet filmova još od filma „Tri“ Saše Petrovića iz 1965 – reči su Gorana Paskaljevića.

Da pomenemo, Paskaljevićev film, koji je nedavno imao svoju pretpremijeru u Kragujevcu, u trenutku prijavljivanja nije ispunio ovaj uslov, ali za to ima priliku do 25. septembra.

Direktor Filmskog centra Srbije, Darko Bajić, objašnjava da su pravila svih filmskih akademija jasna i usaglašena.

– Američka filmska akademija propisuje pravila o kandidovanju za kategoriju najbolji dugometražni igrani film na stranom jeziku i akademije svih država ih se pridržavaju i međusobno usaglašavaju u radu. Broj filmova koji su kandidovani, jednostavno su rezultat tih pravila – objašnjava Bajić.

Članovi AFUN-a, 26. avgusta će odlučiti o kandidatu Srbije za nagradu Američke filmske akademije, a odluku ćemo saznati narednog dana u bioskopu Fontana.

Protiv svake zabrane

Pitali smo naše sagovornike i šta misle o zabrani prikazivanja filmova „Klip“ i „Parada“ u Rusiji…

Dragojević: Zabrana „Klipa“, koji je hrabar, autentičan film, pokazatelj je da ruska politička elita sprovodi nečuven oblik diktature i ukida većinu oblika slobode mišljenja. Oni koji odavde podržavaju takvu odluku treba da se stide. Što se „Parade“ tiče, ruski distributer je najavio veliku distribuciju „Parade“ sa oko dve stotine kopija. Iako je ruska država skoro donela zakon po kome je kažnjivo promovisanje seksualne različitosti, „Parada“ nije film koji se bavi samo tom temom, već promoviše duh ljubavi i tolerancije, bez obzira na naciju, veru i seksualnu orijentaciju. Mi smo se sa sličnom zabranom suočili kada je dubrovački biskup zabranio prikazivanje „Parade“, pa je to u Hrvatskoj izazvalo brojne polemike. Možda ćemo sad sličnu pomoć dobiti i kroz ruskog cenzora, pod uslovom da je isti bogobojažljiv čovek.

Paskaljević: Apsolutno sam protiv svih zabrana, naročito kada su u pitanju ostvarenja koja su nagrađena na prestižnim filmskim smotrama, kao što je to slučaj sa filmom Maje Miloš. Ta odluka nije konačna i distributer još ima načina da film prikaže i na ruskom tržištu, ali da, recimo, bude zabranjen za mlađe od 18 godina. Što se „Parade“ tiče, moguće je da producent na ovaj način dodatno promoviše film… Često tako nasednemo.