Knjiga „Naseljeni crtež“ sa dvanaest eseja o likovnom radu Ranka Radovića promovisana je u Galeriji Haos. Govornici, Vida Ognjenović, predsednica srpskog PEN centra, princ Nikola Petrović – Njegoš, Marko Špadijer dugogodišnji urednik Matice crnogorske i Uroš Đurić slikar ujedno i autori po jednog eseja u knjizi podsetili su publiku na renesansnu ličnost Ranka Radovića, prilike i neprilike u kojima je stvarao, te pouke koje je ostavio iza sebe.
Princ Nikola, arhitekta i likovni umetnik koji je specijalno iz Pariza došao na promociju knjige je kazao da je Ranko za njega bio svetlost, prijatelj, osoba od poverenja uvek spremna da mu pomogne.
On je pročitao svoj uvodni esej u obliku pisma prijatelju Ranku gde između ostalog skreće pažnju na njegovo crtanje junaka ranijih epoha – polugrčkih, polurimskih, ili čak japanskih koje je projektovao u prostoru i vremenu, verovatno unapred predvidevši kako naša budućnost zavisi od heroja novog doba sposobnih da se suprostave izazovima pred kojima stoji ljudski rod.
„Ti, „Arhitekta, znao si da se u Grad ugrađuje kamen, ali razume se, pre svega čovek.“ naveo je princ, istakavši i veliku lekciju skromnosti Ranka Radovića koji se bicklom vozio ulicama Podgorice dok je bio na poziciji ministra urbanizma.
Marko Špadijer, prema oceni Vide Ognjenović, autor odličnog eseja u kojem govori o tome da Ranko Radović nije sledio samo svoju zvezdu nego čitavo jedno sazvežđe, kazao je da je Matica crnogorska objavila knjigu „Naseljeni crteži“ koja je svojim izgledom i sadržajem dostojna imena Ranka Radovića.
„Magična privlačnost Rankovog lika bila je dovoljan izazov da sakupimo 12 eseja o njegovom likovnom radu koje potpisuju pored gorenavedenih : Irena Lagator Pejović, Vinko Penezić i Krešimir Rogina, Sanja Domazet, Dimitrije Popović, Borka Božović, Mladen Lompar i Ljiljana Zeković. Harmoniju knjige prema Špadijerovoj oceni obezbeđuju pojedinačni iskazi spoznaje kvaliteta crteža, njihova moderna prezentacija i pregled Rankove poetike .
„Zbog toga publikacija „Naseljeni crtež“ deluje kao spomenik poštovanja za izuzetno kreativnu i moralnu ličnost“, zaključio je.
Uroš Đurić se osvrnuo na period uspona i razvoja naše kulture i vreme Ranka Radovića koje je nazvao Periklovim dobom. On je konstatovao da je generacija njegovih roditelja izašla iz jako turbulentnog vremena i da je posle 1945. godine stupio na snagu restriktivni politički sistem, koji je sa druge strane omogućio kao nikada pre najširi mogući forum.
„U okviru tog društvenog foruma mogli smo da razvijemo kao nikada ranije najrazličitije moguće pristupe određenim temama.“ kazao je Đurić čija je majka bila koleginica i istomišljenik s Rankom Radovićem.
„Najveća politička borba se ostvarivala u okviru standarda sruke.“ zaključio je Uroš Đurić.
Knjiga „Naseljeni crtež“ bila je dostupna po promotivnoj ceni, a izložba crteža Ranka Radovića moći će da se vidi u Galeriji Haos još tri dana.
A.Ćuk
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
