Tintin – momak koji ne odustaje

Šta je privlačno u karakteru ovog radoznalog novinara simpatičnog imena, koji i nema baš nekih markantnih osobina, osim bazične potrebe za istinom i neutoljive žeđi za avanturom, pokušali smo da saznamo od njegovih retkih poznavalaca, pre svega Pavla Zelića, strip scenariste i književnika, koji objašnjava da je možda upravo u tome štos.

– Za njega su govorili da je kao prazno platno na koje čitaoci mogu da projektuju svoje želje, ideje… O samom Tintinu ne znamo ništa, ne znamo ko su mu roditelji, ne poznajemo njegovu porodicu. Znamo samo da je reporter, da je radoznao i da traga za istinom. Pravdoljubiv je, uvek se trudi da uradi ispravnu stvar i tip je momka koji ne odustaje da bi isterao svoje – kaže Zelić. – Ovaj široki prostor koji pruža ogromnu slobodu i mogućnost da se prepustimo mašti identifikujući se i projektujući se kroz glavnog junaka pojačan je na zanimljiv i dinamičan način koncipiranim pustolovinama kroz koje taj junak prolazi i to u duhu detektivskih i krimi priča. Uz to, Tintin putuje po celom svetu birajući impresivne destinacije, egzotična mesta i prelepe pejzaže, a u svemu tome društvo mu prave izuzetno zanimljivi likovi, počev od psa Miloua, koji ga verno prati, preko blizanaca, nesposobnih detektiva Tomsona i Tompsona do dežurnog zajedljivaca kapetana Hadoka, lečenog alkoholičara u pokušaju i „čoveka koji ima najkreativnije moguće psovke na svetu“ – ukazuje Zelić. On dodaje da je ono što je uvek voleo u ovom stripu, koji je čitao zahvaljujući znanju francuskog jezika, to što je Tintin, „onako pomalo i žestok“.

– Nije od onih junaka koji ima ikakvu sumnju, jednostavno, on ide pravolinijski ka cilju i uopšte se ne zadržava, ni trenutak… On zna šta je ispravno i tera ka tome raskrinkavajući neke belosvetske zavere… I ima puno prijatelja. To je simpatično budući da su oni obogatili njegov svet. Za razliku od Tintina, koji ostaje heroj bez mane i straha, njegovi pratioci imaju mnogo osobina. I pijanica Hadok i blizanci inspektori koji stalno misle da je Tintin kriv za nešto što nije, pa pokušavaju da ga uhapse, a, naravno, smotani su… – kaže Zelić.

Zbog tog intrigantnog faktora, to jest, neraspolaganja adekvatnim informacijama o tome ko je zapravo Tintin, što nas u dobroj meri i privlači ovom junaku, Zelić ga poredi s Miki Mausom, o kojem takođe suštinski ne znamo ništa, izuzev da poseduje najispravnije osobine. Zelić ukazuje da Tintinova upornost nije smekšana ni nekim romantičnim momentima. Kod drugih da, ali Tintin ostaje, kako naglašava naš sagovornik, baš pravi dečački avanturistički strip s ciljem da zabavi svojom radnjom koja stalno melje i ide napred.

Popularnost

Avanture Tintina nacrtao je i osmislio Belgijanac Žorž Remi, poznatiji pod umetničkim imenom Erže (1907-1983). Strip se po prvi put pojavio 10. januara 1929. godine u dečjem dodatku belgijskog časopisa „Dvadeseti vek“ i od tada pa do 1983. godine kada je preminuo Erže izašlo je tačno 23 stripa. Naknadno izašlo je još sedam stripova, ali njih nije nacrtao Erže.

Po mišljenju Pavla Zelića Tintin je jedan od najčuvenijih i možda najuspešnijih junaka u istoriji stripa. Preveden je na većinu svetskih jezika, njegovi albumi prodati su u stotinama miliona primeraka. Iako Tintin izlazi u javnost nešto pre Drugog svetskog rata, ne bavi se previše tim teškim pitanjima, niti je, kako Zelić ukazuje, istorijski strip kao takav.

– On oslikava epohu toliko koliko je potrebno, ali uglavnom ima elemente pre svega kriminalističkog i avanturističkog i čak jednog fantastičnog stripa, budući da postoji epizoda kad Tintin ide na Mesec. Jednostavno, to je strip koji je postao omiljen ne samo u francuskom govornom području nego i, zahvaljujući prevodima, širom sveta. Prema Zelićevim rečima, ovo delo, koje pripada čuvenoj francusko belgijskoj školi visoko se kotira i umetničkim krugovima budući da je 2008. na jednoj u aukciji u Parizu jedna tabla Tintina, jedan jedini kadar prodat za 800.000 evra, što je apsolutno rekordna cena. Takođe, u Francuskoj postoji čitav jedan muzej posvećen Eržeu i Tintinu, kao i razne manifestacije i izložbe posvećene ovom fenomenu.

Kontroverze

Postoje međutim i određene kontroverze… Tintin je u svom nastanku bio mnogo političniji nego što će biti kasnije. U početku razvoja ovog stripa bila je naročito karakteristična epizoda „Tintin u zemlji Sovjeta“, ukazuje naš sagovornik dodajući da je ona, osim toga što je bila jedna od prvih publikovanih kao album, imala i izrazito politički karakter s obzirom na to da se u njoj Tintin sukobljava sa komunistima.

To je period tridesetih godina 20. veka, kada je javno mnjenje u zapadnim zemljama, pogotovo u Francuskoj i Belgiji, imalo izrazito kritičan stav prema ruskoj revoluciji, pa je na tom fonu reagovao i Tintin, koji je, kako nam je prepričao Zelić, kao mlađi reporter istraživao ceo slučaj, upadao u silne avanture, a u svemu tome, komunisti su ispadali, naravno, glupi i naivni. – Tintin ih nadvladava, na sve moguće načine, kako svojim lukavstvom tako i čistom snagom. Meni je to bilo jako simpatično budući da je Tin Tin žgoljav momak a uspevao je svojim bokserskim veštinama da savlada i mnogo veće protivnike. Mnogo kontroverznija epizoda jeste „Tintin u Kongu“ iz 1931. godine, koja prikazuje Tintina kao nekog belog gospodara koji dolazi u Afriku i nad crncima u jednom selu uspostavlja vlast. Poslednjih godina mnoge knjižare su s tim u vezi imale problem, posebno u Velikoj Britaniji gde su sporan deo pokušali da kompenzuju dodatnim uvodom koji objašnjava kontekst, to jest da je tada kolonijalno doba još uvek bilo na snazi i da nije bilo ništa neobično u tome da se neko ponaša na taj način u životu, a i u stripu. Međutim kako je Tintin pre svega dečiji strip, već danas on nije više politički korektan, zaključuje Pavle Zelić.

Podsmevanje stereotipima

Kada se pročulo da Erže priprema priču o avanturi Tintina u Kini pod nazivom „Plavi Lotos“ jedan student iz ove dalekoistočne zemlje napisao mu je pismo pod čijim utiskom je Erže potpuno promenio svoju dotadašnju percepciju o toj zemlji i ta epizoda će se smatrati pravim remek-delom. U njoj se narod Kine predstavlja i kroz prizmu ugnjetavanja od strane Zapada i potpuno se preokreće priča u kojoj se ismevaju stereotipi o Kinezima.

„Avanture Tintina“ na AFI festivalu

Los Anđeles – Animirani film „Avanture Tintina: Tajna jednoroga“ će zatvoriti AFI festival, tako da će ta projekcija 10. novembra biti ujedno i severnoamerička premijera. Zajednički projekat Stivena Spilberga i Pitera Džeksona je već dobio dobre ocene kritike u Evropi (i odličnu zaradu na blagajnama), gde je Eršeov strip o Tintinu izuzetno popularan, ali sada ostaje da se vidi kako će proći u SAD i Kanadi. V. T.