Pod sloganom „Biranje pod moranje“ izdavačka kuća Clio ove nedelje u Galeriji NJu momet organizuje višednevnu čitalačku konvenciju na kojoj se o različitim temama razgovara povodom knjiga koje je ovaj izdavač 2015. objavio u Biblioteci Gral. Reč je o najstarijoj Kliovoj biblioteci koja je prerasla u biblioteku čuda i otisnula se u multimedijalni eksperiment objavljivanja književnog stvaralaštva nedovoljno poznatih literarnih prostora i otkrivanja najvećih dometa svetske proze.
p { text-indent: 2.5cm; margin-bottom: 0.21cm; direction: ltr; color: rgb(0, 0, 0); line-height: 150%; }p.western { font-family: „YHelvetica“; font-size: 12pt; }p.cjk { font-family: „Times New Roman“,serif; font-size: 12pt; }p.ctl { font-family: „Times New Roman“,serif; font-size: 10pt; }
Predstavljanje pet naslova iz najnovije Gralove produkcije prati izložba likovnih radova koji su poslužili za dizajn korica knjige o kojima se razgovara u Galeriji NJu momenta. Novost je objavljivanje dela iz edicije Gral u elektronskoj i audio formi.
Prve dve večeri „provokacija“ za razgovor bile su knjige portugalskog pisca Rui Zinka „Ugrađivanje straha“ i čuvenog francuskog književnika Žana d'Ormesona „Otićiću jednog dana ne rekavši sve“ u prevodu Hristine Vasić Tomše i LJiljane Mirković.
O „Ugrađivanju straha“ govorili su profesor Čedomir Vasić, pisac Sanja Domazet i direktor i glavni urednik Clia Zoran Hamović. Zinkovo ugrađivanje straha je „državni posao, proces koji će se bolje sprovesti, ako građani sarađuju“. Da li je piščeva fikcija zapravo već stvarnost i da li je uloga umetnosti da pruži otpor tom ugrađivanju straha, za koje se najveća zasluga pripisuje medijima, neka su od pitanja kojima su se bavili učesnici prve tribine. Kako je ocenjeno, „Srbija je „zemlja malaksija“, jer se sistematski radi na ugrađivanju straha, što je emocija koja iscrpljuje, zbog čega smo svi umorni“.
– U toku je proces zombifikacje. LJudi više ne misle svojom glavom, drugi misle za njih, a umnožavanje nevrednosti i industrijsko pisanje su neka vrsta pripreme javnosti za konzumerizam. Književnost koju predstavljamo ima samo jedan zadatak – da proširuje slobodu i podstiče radoznalost, kao otpor strahu koji je u svemu oko nas – rekao je Zoran Hamović.
D'Omersonov testamentarni roman „Otićiću jednog dana ne rekavši sve“ bio je povod za razgovor dramaturga Ivane Dimić, književnog kritičara Anđelke Cvijić, urednika Radio Beograda Trećeg programa Predraga Šarčevića i inženjera, pisca i člana grupe Jarboli Daniela Kovača o različitim načinima transponovanja pisane reči.
U Galeriji NJu moment sinoć se razgovaralo o romanu Lefterija Kuljerakisa „Bez korena“, u prevodu Mine Radulović. Za naredne večeri tematski okvir odrediće knjige Romane Petri „Sinovi istoga oca“, prevod Elizabet Vasiljević, Orli Kastel Blum „Doli siti“ u prevodu Dušice Stojanović Čvorić, kao i delo Dimitrija Verhulsta „Zaludnost življenja“, koje je s flamanskog prevela Jelica Novaković Lopušina.
Cliova predizbona čitalačka konvencija poziva na aktivnost. „Pronađite svoju knjigu, čitajte svog pisca, imajte svoje mišljenje, živite svoj život“. Trvdeći da „angažovan čitalac uvek traži razgovor sa knjigom“ i da je „svesno biranje uvek bolje od nebiranja“, Cliova konvencija ima i svoje „glasačke listiće“ za izbor omiljene knjige iz Edicije Gral u 20105. godini. „Predizbornu kampanju“ svake večeri vode Dejan Đurović i Ivanka Jelić.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
