Pošto smo prošlog ponedeljka zajednički apsolvirali da selektori srpske reprezentacije – koja nas je predstavljala na ovogodišnjem Sajmu knjiga u Lajpcigu – još uvek nisu potpuno sigurni da – za razliku od Marsa i titravog tračka lišajsko-bakterijske nade – iza Bubanj Potoka postoje znaci života, red je da pomnije elaboriramo sledeći mogući nastup Srbije na novom književnom okupljanju. Učesnici su odabrani metodom slučajnog i skučenog uzorka. Na nesreću, događaji su – iako izmišljeni – više nego mogući!
Sve bi počelo ogorčenom pobunom Udruženja pisaca Grada Male Moštanice, isprovociranih kriterijumom koji je Republika Palilula postavila pri odlučivanju ko od autora ide na Međudržavnu književnu smotru u Ovči. Protestima će se ubrzo pridružiti Društvo književnika Velikog Mokrog Luga, čije je logično nezadovoljstvo ničim opravdanom supremacijom članova Alijanse literarnih autora Nezavisne Regije Čubure – u postupku krajnje subjektivnog izbora predstavnika za Internacionalni festival poezije u Ritopeku – izazvalo masovne demonstracije ispred Vlade Republike Vračara. Ali, ne lezi vraže in calami! Cilj „kolektivnog iskazivanja ličnih frustracija“ (ovako bi okupljanja nazvali režimska štampa i naručeni komentatori) jeste više nego opravdano odbijanje laureata da odlaze u zabite vukojebine odakle i Bog izvodi korner – dok Savski Venac i Stari Grad, dve republike koje su jednostrano proglasile nezavisnost, šalju svoje autore na lokalna, maltene regionalna, ali uvek neformalna druženja u Rio de Žaneiro, Majami i ostale belosvetske i inkriminisane destinacije. Ah, ti mrski uzročnici prokletog džet-lega, tako smrtonosnog po inspiraciju! Na transparentima ukrašenim korekturnim ispravkama šljaštalo bi: „I mi vapimo da se žrtvujemo! Misssiiiim…“, „Nije fer, tebra! Nekom Han, nekom Kan!“, „Dosta internacionalizacije književnosti, ćale brate! ‘Oćemo i mi da regionališemo ko neki!!! Jbteee…“, „Stop diskriminaciji! I dlakavi traže da budu ponosni autori čiklita! Aloooo!“ Nemušti odgovori prozvanih vlada samostalnih beogradskih država da su već svi dokazano pismeni posetili – ne manje od jednom i ne više od dva puta – svaki kutak ove planete, uključujući i promocije azijskih lokalnih kuvara i afričkih telefonskih imenika, biće dočekani glasnim neodobravanjem: „Samo vi da idete na tihovanje na Grenland? No passaran!“, „Jednom ko nijednom, dva ko jednom, triput – pasent!!!“, „Verovali ili ne, i mi imamo dušu!!! Sakrivenu po kuloarima, ali…“, čuše se promukli glasovi nezadovoljnih demonstranata. Savezu Samostalnih Beogradskih Država ne preostaje ništa drugo nego da svakom poznavaocu ćirilice i/ili latinice – uz kopiju lične karte kao dokaz mesta prebivališta – obezbedi K-15 za ceo svet, pokloni vaučer za neograničeni hotelski smeštaj i svečano uruči kreditnu karticu za isplatu deviznih dnevnica po osnovu mirne i čiste savesti…
Ukoliko nekome ovaj scenario izgleda nemoguć, molim ga da bude dovoljno strpljiv. O spasu iz poslovice o strpljenju – nekom drugom prilikom… Odavno je jasno da niko i nikada neće moći da toliko uteruje Beograd u sopstveni pašaluk koliko se „Beli grad“ sam trudi da to učini. Na veliku žalost autora ovih redova, kome će Beograd uvek biti simbol metropole u pravom smislu te reči. Ali, neki drugačiji Beograd…
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
