Obrali šipak, posetili Vangu

Izgrebane dečje ruke nisu bolele jer smo imali zajednički cilj – videti Brione. Polazilo se veoma rano. Rančevi puni hrane, sokova i stripova. Džeparac dovoljan za poneki suvenir. Pesmom smo pobeđivali mučninu u stomaku, jer put je dalek. Kopneno putovanje u odlasku smo završili u Istri, tačnije u predivnoj Opatiji.

Mnogi od nas tada su prvi put videli more. Stajali smo u luci otvorenih usta, ne izgovarajući ni reč. Gledali smo i slušali talase Jadrana. Osećao se miris soli. Nikada lepši čas geografije. Tu smo napravili dužu pauzu čekajući brodiće kojima ćemo nastaviti put. Ukrcali smo se prvi put na brod i krenuli u posetu Brionima.

Kada je brodić pristao u luku, uplašene dečje oči željne kopna ugledale su devojku koja će nam biti vodič. Priča je počela pored velike table na kojoj je bilo iscrtano sve što možemo videti na ukupno 14 manjih i većih ostrva koja čine arhipelag. Priču je počela time da mi imamo privilegiju da ostrva vidimo među prvima, jer do 1984. godine turistima nije bio dozvoljen dolazak, ali i da smo prerano došli za vožnju malim vozićem kojim će se obilaziti ostrvo. Godinu dana pre otvaranja za turiste Brioni su proglašeni nacionalnim parkom.

Ostrvo na kome smo počeli obilazak zove se Vanga i bilo je dom pokojnog predsednika Tita više od šest meseci u godini. Prvi put je došao na ostrvo 1947. godine i od Briona se nije odvajao sve do pred smrt 1979. godine. Videli smo u muzeju maršalove lovačke trofeje, ali mi smo još uvek bili deca i jedva smo čekali da nas povedu u zoološki vrt. Ostali smo zatečeni kada smo videli životinje za koje smo znali da žive samo u tropskim krajevima. Tu su uspele da se klimatizuju i žive zajedno sa ostatkom „društva“.

Tih godina je na Brionima sve podsećalo na Tita, pa su mnogi mislili da je on čak „otkrio“ Brionski arhipelag, a ne austrijski industrijalac Paul Kuplvizer, koji je Brione kupio 1893. godine i sredio ih, jer su tada bili prekriveni močvarama.