Izvesni Edvard Braun iz Londona, stručnjak za preradu mesa, prilikom obilaska jednog subotičkog preduzeća u svom izveštaju je napisao:
„Ja spadam u one srećne ljude koji su imali priliku da vide dosta fabrika mesa u svetu, ali da postoji takva jedna fabrika, ovakve veličine, to, verujte, nisam zamišljao… U fabrici nas je lično primila gospođa Hartman, sa najvećom ljubaznošću nam je sve pokazala i objasnila, bez ikakvog ustezanja. Čovek se zaista mora diviti trgovačkom duhu, daru i znanju koji je bio kadar da u roku od 20 godina podigne i osposobi ovakvo jedno preduzeće.“
Mister Braun dalje opisuje kako izgleda ta moderna kompanija koja se bavi preradom mesa:
„Na glavnoj lokaciji se nalaze kancelarije, zatim pogon za prijem živine, i dalje pogoni za konzerviranje i čuvanje jaja, kao i za obradu mesa… Mi smo prvo posetili jednu ogromnu prostoriju, podeljenu na dva dela, a u svakom delu je bilo oko tri stotine žena i devojaka … koje su radile na pripremi mesa. Slika živosti pod ovim krovom bila je prosto zadivljujuća. Ja sam dotad ulazio u odeljenja u kojima je na poslu bilo najviše četrdeset do pedeset osoba, a nikada u ovako veliko obimu…“
„Pored proizvodnje, u industriji „Hartman i Konen“ vrlo značajno mesto zauzima i čuvanje, transport i prodaja živinskih jaja“, piše Braun. „Pod zgradom je u zemlji izgrađen cementirani podrum i tu … je moguće konzervirati i čuvati oko šest miliona jaja. Podrum je vrlo uređen i čist, bez trunke prašine. Jaja se svakodnevno kontrolišu, a kada dođe vreme prodaje, vade se iz podruma i stavljaju u žičane korpe pred Blakmanovu lepezu koja ih svojom vazdušnom strujom suši. Tako osušena odnose se na pregled radi ustanovljavanja njihove ispravnosti za ishranu ljudi. Posle pregleda, jaja se pakuju u duboke sanduke na uobičajen način … Ja, naravno, ne mogu da se nahvalim veštine i krasote njihovog pakovanja.
Žig H i K poznat je našim potrošačima širom Velike Britanije, pošto je činjenica da najlepša jaja stižu iz Subotice.“
Izveštaj Edvarda Brauna, londonskog stručnjaka za preradu mesa, čuva se danas u Državnom arhivu Velike Britanije, a napisan je pre 104 godine, kada je on kao trgovački zastupnik Kraljevstva posetio subotičku fabriku „Hartman i Konen“, kako bi ugovorio kupovinu živinskog mesa i jaja. Reč je u stvari o fabrici koja je mnogim čitaocima u Srbiji i van Srbije poznata pod imenom „29. novembar“. Kako se može naslutiti iz izveštaja mister Brauna, fabrika je osnovana 1886. godine, i bila je vlasništvo porodice Hartman do Drugog svetskog rata, kada je nacionalizovana. Pod novim nazivom – „29. novembar“ – nastavila je da posluje i sarađuje sa kupcima ne samo iz Velike Britanije nego i iz SAD, Afrike, Azije… Sve do devedesetih godina prošlog veka. Tada je uveden stečaj, jer su naši stručnjaci ustvrdili da fabrika nema poslovnu perspektivu.
Danas je na mestu „29. novembra“ korov. Onaj metafizički, koji uništava svaku nadu.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
