Ima jedno selo Ostrovo, tik uz Dunav, petnaestak kilometara udaljeno od Požarevca. Parče zemlje na obodu stiške ravnice, kao komad dulešnice savijače. Debelu prašinu širokih šorova i sokaka duž kojih se prostirao špalir belog, crnog i ružičastog duda, leti su, nekad davno prekrivala jata belih gusaka za kojima su bosonogi trčali seoski derani, a u kasnu jesen širio se opojan miris dunja sa šifonjera iz spavaćih soba i dudovače sa kazana.
Izdašna zemlja u blizini Dunava zbog koga Ostrovci u šali kažu da im je riba do dupeta, davala je dobar rod pšenice i kukuruza. Nastalo prilikom velike seobe Srba pod Arsenijem Čarnojevićem, selo je pod habzburškom monarhijom živelo i razvijalo se relativno mirno, bez većih potresa.
A onda su 1942. godine došli Nemci i nasipom od nekadašnjeg ostrva napravili poluostrvo. Dunav je vododerući levu obalu odvojio selo od Banata. Ono što su Nemci započeli, kako kažu stariji Ostrovci, dovršila su trojica mesnih partijskih poltrona koji su selo nakon oslobođenja, na veliku žalost većine meštana, iz opštine Kovin preveli u opštinu Požarevac. – Porez plaćamo Požarevcu, a Bogu se molimo u Vršcu, u šali kažu Ostrovci, jer je selo eparhijski ostalo u Banatu, zapisao je Mita Ćirić Medaroš, mesni hroničar. Komunisti su u posleratnom periodu mnogo zla naneli ovom selu, otimali hranu i zemlju, sveli atar nekad najvećeg banatskog ostrva od Kovina do Đerdapa, na katastarski malu seosku mesnu zajednicu. Tako kaže deda Đura Tizmanov, časna starina od 97 leta koji je Drugi svetski rat proveo u nemačkim radnim logorima.- Nemci su bolje postupali sa nama u zarobljeništvu nego komunisti u oslobođenoj zemlji.
Malo toga danas ima, to istina, u tom Ostrovu, selu sa 175 domaćinstava i oko 700 žitelja. Ostadoše široki sokaci kojima se u ranim jutarnjim satima širi miris „dvojke“ iz furune Pere pekara, velike kapije i obavezne klupe za odmor gde se uz kafu, ladan špricer ili pivo divani, ogovaraju komšije i grdi vlast, po volji i zasluzi. U nedavno renoviranu crkvu uglavnom odlaze stariji. One koji se Boga sete samo kada zagusti često je branio počivši deda Bora, časna i umna starina, rečima da je Bog i pod vrbom i svuda, a ne samo u crkvi. Mladi su nezainteresovani, a i sve manje ih je.
Nikola Topo, mr Dragan Rogožarski, Žarko Debeljački, i počivši Dejan Ilkić, Ostrovci koji žive u susednom Kostolcu setili se pre tri godine kako da se oduže svom selu. Odlučiše uz pomoć viđenijih meštana da mu ‘’Ostrovaćkim bećarcem’’ prvo vrate duh. Za tu zgodu odštampan je i prvi broj godišnjaka „Ostrovac“ u kome Milica Rogožarski, Dragan Rogožarski i Pera Ilić potanko, faktografski opisaše bogatu istoriju sela, a lepim i duhovotim pričama začini Mita Medaroš.
Dvadesetog jula leta Gospodnjeg 2008. godine, pre nego što se sunce udavilo u obližnji Dunav, u inače tiho selo Ostrovo sjatio se grdan narod. Dođoše rođaci i prijatelji iz Srbije i EU da se na trenutak podsete rodne paorske grude, popričaju o zdravlju i malo provesele. Tu je i zet Bole koji je pre više od tri decenije došao iz Kostolca u selo da kupi prase za Novu godinu, a posle mlogo dudovača, mezetluka i ladnih špricera, vratio se kući sa mladom!
A program je tekao ovako. Špediter krcat fudbalerima, jer čeza i fijakera poodavno nema, ušetao je po davnim običajima velikom brzinom na igralište malih sportova gde je odigrana utakmica između veterana sela i momaka iz raseljenja. Bilo je povuci potegni, ali ljubazni domaćini dozvoliše gostima da teren napuste uzdignute glave. U neposrednoj blizini narod je razgledao izložbu fotografija iz istorije Ostrova i eksponata starih alata i zanata. Neki novi klinci veštim ubacivanjem trojki najavljuju Festival košarke. Čeka se još gradonačelnik Požarevca da zvanično otvori manifestaciju i primi ključ sela – od testa ispečen! Selonačelnik Pera Veselinov, iliti predsednik Saveta MZ Ostrovo, pogleduje na sat, narod se tiska kraj izložbenog stola starih pekarskih đakonija, muzika sa razglasa podiže atmosferu, ispija se hladno pivo i poneki sok. Zamislite, od ladnih špricera i dudovače, ni traga. Eto ti sad. Omamljujući miris riblje čorbe i gulaša dopire iz kazana majstora kulinara Velibora Markovića i Bojana Rogožarskog. Opet će se u Ostrovu dobro jesti.
Najedared, iz ne znam kog pravca, uz veselo podvriskivanje na plato istrčavaju momci i devojke u nošnjama, folklorci KUD „Kostolac“, razvija se kolo. Poče i bećarsko natpevavanje.
Sa manjim izmenama i dopunama protekao je i ovogodišnji, treći po redu „ Ostrovaćki bećarac“. Bilo je tu mnogo naroda. Jela i pića, a i smeha na pretek.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
