Sremski Slovaci koji govore hrvatski

Mesto usred šumskog mira, koje je valjda i dobilo ime po okruženju, nalazi se podalje od glavnih saobraćajnica, u fruškogorskoj šumi, udaljeno nekih dvadesetak kilometara od Beočina, opštinskog centra, i duplo više od Novog Sada. Zapisi iz prošlosti kažu da je ovo mesto nastalo zahvaljujući vlastelinstvu Odeskalki, koje je imalo velike komplekse šuma od Iloka DOVRDNIKA.
Kada je ovde krajem 19. veka povećana seča drveta za izvoz, za šumske poslove vlastelinstvo je počelo da koristi radnike Slovake iz bačkih sela. Radnici su živeli u privremenim naseobinama podignutim u šumi, a hranu i druge potrebe su obezbeđivali u svojim selima. U nameri da osigura stalnu radnu snagu vlastelinstvo je ponudilo drvosečama krčevinu na prostoru današnjeg sela Luga, da tu podignu kuće koje će vremenom otplatiti. Tako je ovo naselje usred šumskog mira nastajalo postepeno, od 1900. Deceniju kasnije, mesto prema popisu broji 371 stanovnika, polovinom prošlog veka nešto više od 400, dok danas broji oko 800 duša.
Stanovništvo gotovo u potpunosti čine Slovaci, pa stoga Lug i nije tipično sremačko mesto. Besprekorno je čisto, uređeno i ovde je nekako sve „pod konac“. Idiličnu sliku kvari, kako to već biva – stvarnost. Mnogo toga nedostaje Lužanima. Tek lane je selo gasifikovano i izgrađen je vodovod, a započeta je i izgradnja kanalizacije. Istina, meštani kažu da im je vodovodna mreža među najboljim u ovom delu Srema, da piju odličnu vodu i da restrikcija sasvim sigurno neće biti ni u najtoplijim danima. Napravili su i jednu rezervnu bušotinu. U zlu ne trebalo, tako da su pijaćom vodom obezbeđeni i u narednih nekoliko decenija.
Ono što sreću kvari je loša komunikacija. Istina, saobraćajne veze do grada i nisu tako loše, ali su zato telefonske – nikakve. U selu postoji svega četiri telefona. Od toga jedan je u mesnoj kancelariji, drugi u pošti, a preostala dva su zapravo javne telefonske govornice. Osim toga, velikih problema imaju i sa TV signalom. Ovde se gleda samo HRT, jer ne hvataju nijedan domaći kanal. Zato im, kažu, deca često govore hrvatski, jer taj govor svakodnevno slušaju na televiziji. Obećanja o rešavanju problema postoje, ali je pitanje kada će se realizovati.
I dok čekaju bolje dane i telefone, Lužani se pretežno bave poljoprivredom. Ovo je mesto vrednih ljudi, pa im nekako ni seljačka muka nije teška. Nekada je dobar deo sela radio u beočinskoj cementari, ali otkako je privatizovana većina ih je ostala bez posla.
Ponosni su i na svoje kulturno-umetničko društvo „Mladost“ u kojem je najzastupljenija folklorna sekcija, koja broji više od stotinu članova podeljenih u tri starosne grupe. Kažu dva puta su bili domaćini tradicionalnog slovačkog festivala – „Tancuj, tancuj“ i oba puta osvojili prvo mesto. To im je omogućilo gostovanje u Slovačkoj, a lane nastup u bratskom gradu Šumanjac i nastup na festivalu „Evrofolklor“.