Šta bi danas rekao Abdulah Krašnica

Krašnica je u toku rata bio sekretar Sreskog komiteta KPJ za preševski srez. Danas je moderan izraz „preševska dolina“. Istorija beleži da je među svim varošima na jugu Srbije Preševo oslobođeno među poslednjima. Bugarske snage teritoriju ove opštine napustile su 7. septembra 1944. Ostala je linija fronta duž železničke pruge Čukarka – Žujince koju su zaposele prema Bujanovcu nemačke i balističke snage sa Kosova. Njihov zadatak bio je da obezbeđuju železničku magistralu kojom su se iz Grčke povlačile jedinice nemačke grupe „E“.

Preševo se posle bugarske našlo pod balističkom okupacijom. Jedinice balista špartale su oblašću između Preševa, Bujanovca i Gnjilana koristeći izuzetno povoljan brdoviti položaj za lake upade na ovu teritoriju. Abdulah je sa funkcionerima KPJ bio aktivno uključen u operacije oko oslobođenja Preševa. Pripreme su trajale dva meseca, a onda 15. novembra 1944. partizani su uspeli da posle teških borbi nateraju balističke jedinice na povlačenje iz varoši u brda oko Skopske crne gore. Toga dana bataljon Kosovske brigade iz pravca Gnjilana ušao je u varoš. Sutradan tu se obreo i Abdulah Krašnica koji je održao i prvi govor kao funkcioner Sreskog komiteta na narodnom mitingu na mestu gde se danas nalazi njegovo poprsje. Četiri meseca slobode. Krašnica je umro 13. marta 1945. u 27. godini. Na mitingu partizanska, i obeležja nove države. Poslednjih godina mitinzi, ali sa sasvim drugim zastavama. U Preševu se odavno ne obeležava Dan oslobođenja u Drugom ratu. Prkosno je kao reakcija na odnos vlasti u vremenu posttitovske Srbije, a pogotovu za vreme vlasti komunista pokrštenih u socijaliste „preuzet“ 28. novembar, Dan zastave nacionalni praznik Albanije. Dvanaest dana ranije u istom mesecu čega se malo ko seća i želi da se podseti da je Preševo pre 66 godina dobilo pravo na slobodu.

Nemi svedok Krašnica sada ćuti tu pored opštine. Nikoga se ne seća i ne dira. On je samo deo nečega što se brzo zaboravilo, a što je možda i otvorilo mogućnost za neke nove „pisače“ istorije, iako oni nisu pobednici. Istorija postaje farsa kada se zaborave činjenice ili se svesno uklanjaju iz života mladih generacija svuda, pa i ovde u Preševu.