Ako se Brisel ne opameti, Bosna bi se mogla raspasti

Server ukazuje da je Tadićeva zvanična poseta Sarajevu, najavljena za 6. jul, olakšana nakon hapšenja Ratka Mladića

Kako komentarišete činjenicu da je Beograd proteklih godina razvijao prisne odnose s Banjalukom, a da predsednik Srbije tek sada ide u zvaničnu posetu Sarajevu?

– Srbija, dok glasno insistira na podršci jedinstvenoj Bosni i Hercegovini, u praksi je fokusirana na podržavanje Republike Srpske i Milorada Dodika u njegovom zahtevu za maksimalnom autonomijom. Ali, Beograd neće želeti da Dodik ide u pravcu nezavisnosti, jer to bi stavilo Borisa Tadića u tešku poziciju – priznavanje RS i ujedno odustajanje od nade za skoriji ulazak u EU, ili nepriznavanje i odustajanje od nade za reizbor na predstojećim izborima u Srbiji.

Šta se to promenilo u odnosu na prethodne godine, što je stvorilo uslove za Tadićevu posetu Sarajevu?

– Izvesno je da je hapšenje Ratka Mladića i njegovo isporučenje Haškom tribunalu olakšalo tu posetu, kako za predsednika Srbije, tako i za bošnjačkog člana Predsedništva BiH Bakira Izetbegovića. Moguće je, takođe, da su u Republici Srpskoj shvatili da se izgradnja hidroelektrane na Drini i drugi projekti od značaja za vlasti u Banjaluci neće dogoditi i realizovati bez saradnje i saglasnosti Sarajeva.

Da li je Tadićeva poseta posledica pritiska EU i Amerike, u kontekstu dobijanja statusa kandidata za članstvo u EU, ili je reč o nečemu drugom?

– Mogu da zamislim da su i Brisel i Vašington pozvali Tadića da poseti Sarajevo i da promeni balans politike Srbije, u pravcu podrške državnosti BiH, a ne Republike Srpske. On, svakako, neće biti razočaran onim što će tamo videti. Bio sam prošle nedelje u Sarajevu i utvrdio da je situacija značajno unapređena u poslednjih deset godina. To je zaista lep grad.

Među temama koje će biti na dnevnom redu, tokom posete, najavljeno je pružanje podrške BiH u procesu evropskih integracija. Koliko je onda Bosna suverena država ako predsednik druge zemlje ima presudan uticaj na najvažniju temu – evropske integracije?

– Već dugo se pokazuje kao neophodno da se preko Beograda utiče na Banjaluku. Takođe, uticaj na neke bosanske Hrvate vrši se preko Zagreba. Možda bih ja voleo da to nije slučaj, ali činjenice govore drugačije.

Da li se mogu očekivati izmene Dejtonskog mirovnog sporazuma i kada?

– Da. Dejtonski sporazum mora biti izmenjen i dopunjen u skladu s odlukom Evropskog suda za ljudska prava u vezi s njegovim diskriminatornim odredbama. Nadam se da će Dejtonski sporazum biti izmenjen tako da omogući vlastima u Sarajevu sve nadležnosti neophodne u pregovorima za priključenje EU. Biće tu još izmena neophodnih za proces evropskih integracija. Nemam ideju kada bi do tih promena moglo doći. Iskustvo pokazuje da je to moguće samo uz pritisak spolja, i s jasnom naznakom o tome šta je neophodno učiniti kako bi se ostvario konkretan napredak, kao što je bio slučaj u pogledu ispunjavanja uslova za viznu liberalizaciju. Ali, želja za promenama raste i u samoj Bosni i voleo bih da vidim da taj pritisak bude sve jači. Građani neće biti srećni da vide Bosnu koja zaostaje za drugim zemljama u redu za EU.

U kontekstu evropskih integracija BiH i nužnosti centralizacije vlasti, kakvo bi moglo biti ponašanje Milorada Dodika?

– Dodik će učiniti sve da EU u procesu integracija direktno pregovara s Republikom Srpskom, kao što je to uspešno učinio u slučaju „strukturnog dijaloga“ o pravosuđu. Brisel bi morao da se opameti u vezi s tim i jasno stavi do znanja da je vlada u Sarajevu ta koja se priključuje EU, a ne Federacija ili Republika Srpska. Ako Brisel u tome ne uspe, to bi moglo da prouzrokuje raspad Bosne, što verovatno ne bi bio miran proces. Povrh toga, ishod ne bi bio onakav kakav bi Zagreb i Beograd želeli.