Upućeniji vašingtonski sagovornici ne mogu ovih dana da se sete situacije kad su se iz Stejt departmenta liferovale poruke o spremnosti za saradnju sa zemljom čija se kompletna garnitura novoizabranih državnih i političkih lidera nalazila, doskora, na crnoj listi osoba kojima je bio zabranjen ulaz u Sjedinjene Države.
Ta anomalija, međutim, postala je, od maja naovamo, najnovija u nizu svojevrsnih kurioziteta, koji poslednjih decenija povremeno obeležavaju uzlazno-silazne odnose Vašingtona s Beogradom. Tako u četvrtak i nije neobično zazvučalo kratko reagovanje Obamine administracije na veliku vest da je Ivici Dačiću poveren mandat za sastav buduće vlade u Beogradu – „SAD će sarađivati sa svakom vladom koja će u Srbiji biti formirana na legitiman način“.
Bilo je to nedelju dana posle nedavnog ekspresnog, kurtoaznog viđenja Klintonove i Nikolića na „zelenom samitu“ u Brazilu („Puna podrška SAD evropskom putu Srbije i pomoć u rešavanju svih otvorenih pitanja, pre svega oko Kosova“, kako je saopštio štab našeg novog predsednika). I sad, posle tog drugog alarma, jedino ostaje da se vidi kad će na nadležnim beogradskim adresama uslediti period suočavanja sa realnošću. Jer, pomenutom prošlonedeljnom „SMS porukom“ iz Stejt departmenta nagovešteni su, prilično jasno, stav i pozicija prema vertikali nove vlasti u Srbiji.
Prema dostupnim tumačenjima, u onoj jednoj rečenici iz centra Obamine diplomatije, raspoznaje se i određeni znak pitanja nad dilemom šta se dalje može očekivati na relacijama između Vašingtona i Beograda, kako u sferi bilateralnih odnosa, tako i, uopšte, u razrešavanju ostalih poznatih problema na našem delu Balkana – sad kad tu štafetu u ime Srbije preuzima novopromovisana liderska trojka Nikolić-Dačić-Vučić.
U sporadičnim medijskim reagovanjima na beogradsku rokadu dominiraju podsećanja na „crveno-crnu koaliciju Milošević-Šešelj iz 90-ih godina“. Registruje se i sadašnje Dačićevo distanciranje od tog perioda, ali i uz obavezno podsećanje da je tu reč o „Miloševićevom poslušniku i egzekutoru u obračunima sa demokratskom Srbijom“ (Nacionalni radio).
Dačić je u jeku Miloševiće vladavine bio njegov glasnogovornik, da bi posle 2000. preuzeo partiju i počeo da kreše ponešto od nasleđa svog prethodnika. Ipak, američki i ostali zapadni diplomati u Beogradu, u njemu mnogo više vide oportunistu nego reformatora, kakvim on nastoji da se predstavi u javnosti. Sve u svemu, njegovo probijanje na poziciju predsednika vlade izaziva zabrinutost kad je reč o nastojanjima Srbije da se kvalifikuje za članstvo u EU, konstatovano je na tu temu u pomenutom radio komentaru tekuće rekonfiguracije srpskog političkog vrha.
Ugledni vašingtonski Post (uz podsećanje da je lider SPS u dva navrata, posle majskih zbora, odlazio u posetu Moskvi) takođe predviđa značajne političke promene u Srbiji. Sa upozorenjem da je usledilo Dačićevo raskidanje savezništva sa proevropskom DS i povezivanje sa proruskim nacionalistima iz SNS.
Od 2010. i dobijanja ulazne američke vize, Ivica Dačić je u svojstvu potpredsednika vlade i ministra unutrašnjih poslova, par puta dolazio u Vašington – kao jedan od nekoliko stotina stranih gostiju svih mogućih profila, koji sami pokrivaju troškove učešća na tradicionalnom „molitvenom doručku“ u organizaciji Kongresa. Poslednji put, početkom februara ove godine, on je tokom tog jednonedeljnog boravka u SAD dobio priliku da se posebno vidi i razgovara samo sa trojicom kongresmena, od ukupno 435, koliko ih, inače, ima u Predstavničkom domu na Kapitol hilu. Za dalje će se sad videti.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
