Bane Bumbar i Miki Rubiroza

P { margin-bottom: 0.21cm; } Ali tek nakon Divca i Đokovića, koji su, svaki na svoj način, saučestvovali u ometanju političkih reformi i destrukciji društvenih normi: izbegavanje poreza, otimanje gradskog zemljišta, sumnjive privatizacije, zatucavanje javnosti, podrška ekstremistima u Srbiji i Crnoj Gori. Profesionalizam Cvejića i Manojlovića uvek je podrazumevao jasne etičke poruke. Kultna serija Srđana Karanovića Grlom u jagode, sa epilogom u igranom filmu Jagode u grlu, prati razvoj konformizma novokomponovanog građanstva, koje je mirno prihvatalo narušavanje svih političkih i društvenih vrednosti koje su ometale potapanje u socijalističku uravnilovku, u brlog prosečnosti. Miroljubiva, ali takođe predatorska elita, nastala na teoriji „Filozofije palanke“, poricala je sprege srpskog palanačkog kleronacizma i titoističkog komunizma. I „FP“, to sveto pismo drugosrbijanske palanke, je plitko, mrzovoljno, proizvoljno. Takva je čitava naša kultura, ona koja ne izmiče domašaju politike.

Te 1966, pre tačno pola veka, kad su Bane i Miki navršili 21 godinu, nakon ustavnih promena i pokretanja privredne reforme, smenjen je Aleksandar Leka Ranković. I nanovo je živnuo pošto su njegova smrt i sahrana 1983. postali trajno političko zaveštanje. Te 1985, brutalno oslikavajući lične kataklizme dobrodušnih likova iz serije, film Jagode u grlu najavljuje opšte rasulo koje je usledilo oživljavanjem toga zločinačkog kulta. Te 1987, garnitura se podelila, na prevaziđene dogmate, gubitnike, i vitalne ubice. Ove 2016, ne bira se između Baneta i Mikija. Ali bi bilo poželjno da se, dugoročno, zaista bira između njihovih karaktera.