Ako svega deset odsto građana i četiri odsto predstavnike elite smatra da Ustav Srbije ne treba menjati, i ako postoji takav stepen konsenzusa oko tog pitanja, onda je jasno da najviši pravni akt ove države može opstati u postojećoj formi jedino ako ga niko ne pominje. Bez izmene Ustava nije moguće ostvariti obećanja koje građani slušaju tokom aktuelne izborne kampanje. Ovo su neki od zaključaka jučerašnje debate u Medija centru, koja je usledila nakon prezentacije rezultata istraživanja koje je za Fond za otvoreno društvo uradio Ipsos Stratedžik marketing.
Istraživanje je pokazalo da je 64 odsto građana Srbije za izmenu Ustava. Od toga, 44 odsto građana izjavilo da treba promeniti odredbe Ustava koje ne valjaju i uneti nove koje nedostaju, a 20 odsto da najviši akt treba potpuno promeniti.
Jadranka Jelinčić, direktorka Fonda za otvoreno društvo, navela je da Ustav jeste prepreka budućem razvoju društva i demokratije i da bi ga trebalo menjati, a da se tema njegove izmene od 2006, kada je usvojen, sporadično otvara „kako je kome zgodno, ali niko ne počinje ozbiljnu debatu o tome“.
– Podatak iz ovog istraživanja, koji nas je iznenadio, jeste da 58 odsto političara i 42 odsto građana smatra da Ustav i njegova promena moraju biti predmet ove izborne kampanje i da se o tome mora govoriti. Bez ustavnih izmena nije moguće realizovati izborna obećanja, od dolaska velikih investicija do demokratizacije i efikasnog funkcionisanja države. Ako je to tako, onda pitamo političare zašto promena Ustava nije na dnevnom redu – rekla je Jelinčić.
Srđan Bogosavljević, direktor Ipsos Stratedžik marketinga, naveo je da 57 odsto predstavnika elite (politička, društvena i intelektualna) smatra da bi tema ustavnih promena trebalo da se nađe u kampanji političkih stranaka, 32 odsto da ne treba i 12 odsto nema stav o tome. Nešto manje od polovine predstavnika stranaka (48 odsto) reklo je da će u kampanji govoriti o Ustavu, ali 44 odsto je reklo da o tome neće govoriti. Čak 60 odsto predstavnika elite ocenjuje da bi bilo korisno da se sa ustavnim promenama krene u što kraćem roku nakon parlamentarnih izbora.
Samo 23 odsto građana i 25 odsto političara smatra da procedura donošenja Ustava 2006. nije bila manjkava, a 54 odsto građana i 59 odsto elite ističu da su neodržavanje javne rasprave i činjenica da je referendum trajao dva dana ozbiljne povrede procedure, koje dovode u pitanje volju naroda.
Velika većina građana Srbije (88 odsto) ne zna po čemu je značajna preambula Ustava. Čak 61 odsto elite preambulu ocenjuje kao vrlo lošu ili lošu.
Da je Ustav potpuno nevažan za današnji status i dalju sudbinu Kosova misli 41 odsto građana i 49 odsto elite, a 11 odsto građana i 29 odsto elite misli da Ustav čak sprečava i Srbiju i Kosovo da postanu normalne države. Većina elite (76 odsto) i oko polovin građana smatra da Preambula ne bi više trebalo da bude sastavni deo Ustava.
Istraživanjem je obuhvaćeno 1.065 ispitanika iz 67 opština i dve ciljne grupe, punoletni građani i elita (politička, civilno društvo i intelektualna elita). Pod političkom elitom smatrani su predsednici i potpredsednici 20 stranaka, sedam saveta nacionalnih manjina i pet nacionalnih stručnih savetodavnih i nezavisnih tela. Društvenu elitu činili su predstavnici 23 nevladine organizacije i pet verskih zajednica, a intelektualnu predstavnici 15 medija, 10 univerziteta i Akademije nauka i umetnosti.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
