Crvić

P { margin-bottom: 0.21cm; }Nije mogao a da ne pokuša i manipulaciju pa da trima strankama na cenzusu zavrne šiju, ali je samo instinkt – ne politički nego valjda ženski – Sande Rašković o inženjeringu koji se sprema, predupredio mahinaciju. Opet: takvome, manipulatoru, dala je ta većina (ta pomalo sramna i neodgovorna većina) svoj glas. Noćni revolucionarni upad pobesnelih potencijalnih gubitnika u RIK izgleda da je promenio situaciju na začelju koja je ovoga puta bila suštinska. O tome će se, međutim, pisati feljtoni kroz dvadeset godina, sad je rano, i ostanimo na ovome. Basara bi ovo o magarcu i zvonu sigurno objasnio metafizički, dakle zloduhom mesta. Nisam još savladao tu veštinu, mada kažu da ne moraš znati šta je metafizika da bi bio metafizičar. Dok se to ne dogodi, valja ipak reći onima koji su išli protiv novog srpskog sultana da nisu poraženi, ma kako to paradoksalno zvučalo. U parlament ulaze oni koji o Vučiću govore kao o centru korupcije. I oni koji govore da je on smrt za krhku srpsku demokratiju. Dobio je i manje nego prošli put (simbolički manje, ali manje): on je, dakle, načet. Crv pada, najgori koji ga je mogao snaći, ušao mu je, dakle, u glavu u času velikog trijumfa, i to je ono što su realisti jedino i priželjkivali. To je znak da ozbiljni ljudi sad treba da misle o postvučićevskoj, a ne više o vučićevskoj eri. Važan posao. Vidiš, Basara, dakle, da nisam neveseo, kakvog si me nacrtao u četvrtak u tvojoj kolumni. Veseo, veseliji ne mogu biti.