Deo vlasti u Srbiji podržava nasilje

Ne postoji naročita potreba EU da sada brzo deluje povodom tih pitanja – ocenjuje u intervjuu za Danas Danijel Server, jedan od najpoznatijih američkih stručnjaka za Balkan, odgovarajući na pitanje šta bi, u narednim danima, mogao biti sledeći potez EU prema Srbiji.

Šta je, po vašem mišljenju, razlog zbog kojeg se ne hapse osumnjičeni za organizovani kriminal i izazivanje nasilja na severu Kosova i da li Beograd kontroliše tamošnju situaciju?

– Kada Beograd bude odlučio da reši probleme na severu Kosova, koji prete da eskaliraju u nasilje, oni će biti rešeni. Nisam siguran da je ispravno reći da Beograd kontroliše sve što se dešava na severu Kosova. Osim toga, postoje različiti interesi i uticaji u Beogradu, od kojih neki ne mogu u potpunosti biti pod kontrolom vlade, odnosno izvršne vlasti.

Nedavno je srpska javnost saznala da je lokalni moćnik sa severa Kosova pretio smrću šefu pregovaračkog tima za dijalog s Kosovom i ministru za KiM i „zabranio“ im dolazak na jedan od tamošnjih prelaza.

– Mislim da je jasno da postoje elementi, odnosno delovi vlade u Beogradu koji podržavaju izazivače nasilja na severu Kosova. A ti kriminalni elementi će rado da prete i uslovljavaju kako bi se osigurali da se ta pomoć nastavi.

Da li se poslednji nastup ruskog ambasadora Konuzina, u kojem kritikuje Srbiju da ne brani Kosovo, može tumačiti kao namera destabilizacije političkih prilika?

– Priznajem da zaista nisam pratio pažljivo ugao iz kojeg Rusija vidi i utiče na celokupnu situaciju, ali ono što znam sigurno jeste da je Aleksandar Konuzin odavno veći srpski nacionalista od mnogih Srba. On, međutim, samo pokušava da obavi svoj zadatak, koji mu je Rusija dodelila, a to je držanje Srbije daleko od članstva u NATO i EU.

Znači li to da bi Rusiji više odgovaralo da su radikalnije stranke na vlasti u Srbiji?

– Da, oni bi želeli da vide prave srpske nacionaliste ponovo na vlasti u Beogradu, koji će dobro služiti u svrhu i korist ruskog interesa. Svako ima pravo na sopstveno mišljenje o tome koji je put za Srbiju najbolji i kojim bi trebalo da se ide, ali ne mislim da bi se većina srpskih građana složila sa putem koji im preporučuje ambasador Konuzin.

Kojim instrumentima bi EU i Amerika mogle da primoraju Srbiju da prekine s blokadom puteva i barikadama na severu Kosova?

– To ne znam, ali pretpostavljam da će poslati jasnu poruku Beogradu da bi trebalo što pre prekinuti s podrškom akcijama na severu koje su nezakonite i kontraproduktivne. Srbija treba da se trudi da učestvuje u rešavanju aktuelnih problema na severu Kosova, a ne da ih svojim potezima stvara, čini još gorim i težim za rešavanje.

Ukoliko Srbija ostane čvrsta u poziciji koju sada zauzima, šta bi mogle EU i Amerika da preduzmu, a da se izbegne nasilje? Da li je u tom slučaju nasilje neizbežno?

– Nasilje sigurno nije neizbežno. Ako dođe taj dan, kada bi NATO procenio da mora da upotrebi silu, pretpostavljam da bi sve bilo efikasno, uz minimum nasilja.

Da li je plan Martija Ahtisarija za EU i Ameriku jedino rešenje, odnosno da li Srbija ima ikakav manevarski prostor za sever Kosova? Šta mislite, na primer, o specijalnom statusu, to jest „podeljenom suverenitetu?

– Ahtisarijev plan pruža veliku autonomiju srpskoj zajednici na Kosovu, uključujući i onu na severu. Ne mislim da postoji mogućnost da Beograd ubedi Prištinu da pristane na nešto drugo osim na Ahtisarijev plan. Međutim, pretpostavljam da se može napraviti dogovor u vezi s nekim aspektima primene tog plana. Najbolji način da se sever reintegriše sa ostatkom Kosova, s jedne strane, a održi legitimne veze s Beogradom, s druge, jeste da i Beograd i Priština budu kooperativni u tom projektu.