Deset događaja koji su obeležili politiku 2014.

Ono što je sigurno jeste da je ova godina svakako bila dinamična, ali i bolna za mnoge građane. Smanjene su plate i penzije za deset odsto, imali smo zastoj u dijalogu sa Prištinom, prva poglavlja u pregovorima sa EU nisu ipak otvorena, a odnosi sa susedima pomalo su zaoštreni. Štrajkovali su i protestovali, neki i dalje, prosvetari, advokati, novinari, studenti, lekari, policajci… Krupne promene desile su se na političkoj sceni, doduše više u opozicionom bloku nego u vladajućim strukturama. Iščekujući kakve će sve promene doneti 2015. godina, list Danas podseća na deset događaja koji su svakako obeležili prethodnih 12 meseci.

Srbija počela pregovore sa EU

Početak 2014. počeo je optimistično. Nakon više godina napora Srbije da se približi EU, u januaru su zvanično počeli pregovori o članstvu – održavanjem prve međuvladine konferencije u Briselu. Bila je to značajna vest za građane Srbije. Završeni su u međuvremenu skrininzi, ali nijedno od poglavlja nije otvoreno do kraja godine. Uži pregovarački tim još nije formiran, a druga međuvladina konferencija, najavljena za jun, nije ni održana. Srbija je jesenas bila mahom pozitivno ocenjena u godišnjem izveštaju Evropske komisije o napretku, ali je skrenuta pažnja na povećan stepen političkih pritisaka na medije, cenzuru i autocenzuru.

Tadić napustio DS

Dugogodišnji predsednik Srbije i lider DS krajem januara obavestio je javnost da napušta stranku, koja je koji mesec ranije umesto njega na čelo stranke postavila Dragana Đilasa. Stranku je napustio, kako je rekao, zato što su njeni predstavnici razgovarali sa Zoranom Živkovićem o predizbornoj koaliciji. Najavio je formiranje nove stranke – Nove demokratske stranke, a na izborima je nastupio zajedno sa strankom Dušana Petrovića, Zelenima Srbije i LSV. Prešao je cenzus i ušao u parlament. Za manje od godinu dana uspeo je čak i da promeni ime stranke u Socijaldemokratska stranka. S vremena na vreme pominje se kao kandidat za ulazak u vladu Aleksandra Vučića, što uporno demantuju.

Vanredni izbori

Manje od dve godine nakon formiranja vlade Ivice Dačića, u kojoj je Aleksandar Vučić bio prvi potpredsednik, u martu su održani vanredni parlamentarni izbori. Pričalo se da je razlog ponovnog ispitivanja volje građana sukob unutar koalicije SNS i SPS, ali izbori nisu doneli veće promene u vladi – Vučić je postao premijer, Dačić prvi potpredsednik i šef diplomatije. Naprednjaci su na ovim izborima zabeležili rekordnu podršku osvojivši skoro 50 odsto glasova i taj rejting održavaju i dalje. Međutim, izbori nisu bili povoljni za opoziciju. Posle više godina, u parlamentu se po prvi put nisu našli partija Mlađana Dinkića, DSS i LDP. Posle takvog neuspeha Dinkić je dao ostavku, a URS prestao da funkcioniše. Vojislav Koštunica učinio je isto, dok se partija raspala na tri grupacije. Čedomir Jovanović najavljivao je doskoro da okuplja opoziciju u jedan blok, ali bez uspeha. Dragan Đilas je smenjen sa čela demokrata, zamenio ga Bojan Pajtić, a Aleksandar Šapić nedavno je napustio tu stranku i osnovao pokret građana.

Ministar finansija podneo ostavku

Izjavom „premijer ima meko srce i zato ima i toliku podršku naroda, a ja sam smatrao da mere moraju odmah da se sprovedu i u punom obimu“, ministar finansija Lazar Krstić, doveden u prethodnu vladu kao veliki stručnjak iz inostranstva, dao je ostavku. Krstić je rekao da je smatrao da penzije u Srbiji treba da se smanje najmanje 20 odsto, a plate u javnom sektoru najmanje 15 odsto i da je potrebno otpustiti u naredne dve godine najmanje 160.000 ljudi, uz poskupljenje struje od bar 30 odsto. Premijer je to odbio, dodao je Krstić, i time sigurno podigao sebi rejting među građanima. Ali, ipak, deo Krstićevog plana nešto kasnije, odnosno nedavno, realizovan je smanjenjem plata i penzija, iako je predizborno obećanje bilo „nećemo smanjivati penzije“. Na Krstićevo mesto prešao je dotadašnji ministar privrede Dušan Vuković, a njega je tek nešto kasnije zamenio predsednik Privredne komore Željko Sertić.

Plagijati funkcionera

U roku od nekoliko nedelja javnost u Srbiji razmrdana je bila navodima da su čak tri funkcionera plagirala svoje doktorate. Najpre je na Peščaniku objavljeno da je doktorski rad ministra unutrašnjih poslova Nebojše Stefanovića, odbranjen na Megatrendu, plagijat. Potom da je isti slučaj i sa predsednikom opštine Novi Beograd Aleksandrom Šapićem, koji je doktorirao na Unionu, ali i sa gradonačelnikom Sinišom Malim, koji je tezu branio na FON-u. Sva trojica čvrsto su stala iza svojih radova, a za sada je utvrđeno da doktorat Stefanovića nije plagijat, dok su Mali i Šapić još u postupku. Ovu priču pratili su i napadi na medijske sajtove koji su te priče objavljivali, ali odgovornost za to još nije utvrđena.

Putin i vojna parada

U trenutku pogoršanja odnosa Rusije i EU zbog ukrajinske krize, u kojem se Vlada Srbije odlučila da ne uvodi sankcije Rusiji po uzoru na Evropu, Vladimir Putin rešio je poseti Srbiju i time se valjda „zahvali“ za prijateljske odnose. Doduše, bila mu je to usputna stranica do Milana, gde je učestvovao na jednom međunarodnom skupu, ali su predstavnici Vlade rešili da iznenada organizuju vojnu paradu Putinu u čast. Postavljalo se pitanje koliko će ta parada koštati, rečeno je da će biti objavljeni svi troškovi organizacije, a na kraju je ministar odbrane rekao: „Jedini trošak je gorivo“.

Ništa od Južnog toka

Sve su šanse da se vojna parada, međutim, neće ni isplatiti. Ubrzo nakon ove grandiozne manifestacije u Beogradu, stigla je „loša vest za Srbiju“, kako je rekao premijer, jer je Rusija odustala od izgradnje Južnog toka koji je trebalo da prođe kroz našu zemlju. Odštetu da tražimo, od Rusije ili EU, nemamo pravo, ali sa ruske strane „u znak prijateljstva“ obećano je unapređenje saradnje u drugim oblastima. I taman kad su pojedini pomislili da je to idealan trenutak da Srbija promeni kurs i ipak uvede sankcije Rusima, predstavnici vlasti su rekli da se to neće desiti.

Edi Rama u Beogradu

Dugonajavljivanu i istorijsku posetu albanskog premijera Edija Rame Beogradu najpre je pomerio njegov srpski kolega Aleksandar Vučić za koju nedelju. Razlog je bio incident na fudbalskoj utakmici Srbija – Albanija u Beogradu, koja je prekinuta nakon što je dron sa zastavom „velike Albanije“ uleteo na teren. Javnost se prilično uzburkala zbog tog incidenta, a srpski i albanski političari nisu bili baš najpažljiviji u izjavama prema drugim stranama. I onda taman kada se pomislilo da će dolazak Rame u Beograd stišati strasti, odnosi su se još više zaoštrili. Rama je rekao, suprotno protokolu, da je Kosovo nezavisna država, što je Vučić ocenio kao ozbiljnu provokaciju.

Povratak Šešelja

Najave o puštanju Vojislava Šešelja na privremenu slobodu iz Haškog zatvora mnogo više su, čini se, uzburkale javnost od samog njegovog dolaska u Beograd. Osim njegovih izjava po dolasku o tome kako će smeniti izdajničku vlast naprednjaka, nije bilo događaja vrednih pažnje. Barem ne u Srbiji. Hrvatska se, međutim, više uzrujala zbog toga. Hrvatska je inicirala rezoluciju koju je usvojio Evropski parlament kojom se pozivaju srpske vlasti da se ograde od Šešeljevih izjava. Predstavnici srpske vlade, sa punim pravom, ne vide razlog da posvećuju pažnju Šešelju, a Rezolucija EP nema nikakvu obavezujuću snagu. Hrvati smatraju da su zbog toga narušeni odnosi dve zemlje, a hrvatski premijer odbio je da dođe u Beograd na Kineski samit.

Kina i 16 zemalja CIE

Jedan od većih međunarodnih skupova održan je u Beogradu pred kraj ove uzbudljive godine. Samit koji je organizovala Kina o saradnji i ulaganju u zemlje Centralne i Istočne Evrope okupio je u prestonici Srbije veliki broj stranih delegacija, privrednika, ali i novinara. Veliki projekti i investicije su dogovoreni ili najavljeni, a poseta kineskog premijera završena je puštanjem mosta između Zemuna i Borče u saobraćaj kao simbola saradnje Kine i Srbije. Stručnjaci ocenjuju da je samit u Beogradu bio značajan, kao i najavljene investicije, ali da će vreme pokazati šta će sve biti realizovano.