Moj odlazak sa mesta potpredsednika Demokratske stranke Srbije nije predstavljao iznenađenje za Vojislava Koštunicu, jer smo o stavovima koje zagovaram raspravljali godinu dana. Na kraju smo konstatovali da su razlike opstale.
Nikada nije bilo reči o mom neslaganju sa politikom DSS, već o neslaganju sa načinom borbe za naše političke ciljeve, koji su inače nesporni. A način borbe, u ovakvim istorijskim okolnostima, od presudnog je značaja – kaže Miloš Jovanović objašnjavajući za Danas zbog čega se ovih dana povukao sa mesta potpredsednika DSS i vratio poslanički mandat.
Ali DSS nastavlja da tvrdi da je jedina prava opoziciona stranka?
– DSS i jeste jedina prava opoziciona partija i baš zbog toga sam smatrao da nam je bila dužnost da se u ovoj poslednjoj fazi rešavanja kosovske krize mnogo snažnije i odlučnije suprotstavimo vlasti koja će na kraju južnu srpsku pokrajinu uvesti u UN, što će predstavljati logičan i neminovan ishod takozvanog procesa „normalizacije odnosa“.
Zagovarali ste formiranje šireg patriotskog bloka, ali nije jasno s kojim strankama i pojedincima?
– Što se mene tiče, sa svima koji su bili protiv Briselskog sporazuma i koji su smatrali da se ne smeju ukinuti srpske institucije na KiM. Mislim da se morao i mogao napraviti jedan široki pokret koji bi predstavljao neophodnu protivtežu, ne samo Aleksandru Vučiću već i svim ostalim parlamentarnim strankama, jer ne treba gubiti iz vida činjenicu da je, izuzev DSS, napravljen politički konsenzus o predaji KiM.
Zašto to DSS nije prihvatio, ko mu nije odgovarao, Dveri ili SRS?
– Ne treba tako personalizovati. U tom pokretu je možda bilo mesta i za Beogradski sindikat i za Dušana Savića i za akademika Danila Bastu i za mnoge druge. Izvinjavam se svima pomenutima, ovo sam prosto naveo kao ilustraciju moguće snage i širine. Zašto se tako nešto nije pokušalo, to već nije pitanje za mene.
Kažete da je stranka morala da pruži jači otpor nakon potpisivanja Briselskog sporazuma. Kako je to trebalo da izgleda?
– Upravo ovako kako sam rekao. Kroz stvaranje širokog pokreta kao alternative SNS-u i zapravo celom sistemu. Ovako na kraju može da ispadne da će alternativa SNS-u biti neki DS-LDP, čime bi poražena Srbija konačno bila i ideološki, dakle u potpunosti, pacifikovana.
Zašto mislite da je delovanje DSS u proteklom periodu pomoglo Aleksandru Vučiću?
– Čini mi se da smo Vučića morali da podvrgnemo najoštrijoj kritici od trenutka kada je rekao da će sprovoditi neustavne sporazume koje je postigao Borko Stefanović, dakle od samog početka.
Ipak, Vučić je za kratko vreme postao najpopularniji političar u Srbiji?
– Postao je najpopularniji političar delom zahvaljujući sopstvenim sposobnostima, ali delom, možda i većim, zahvaljujući odsustvu ozbiljnog suparnika. Razvilo se nešto ružno u svima nama, neka vrsta potpunog odsustva elementarne hrabrosti. Silne nagrade koje mu se dodeljuju u zemlji, počasna građanstva, medijska situacija koja vlada i sve ostale vrste bednog podilaženja dobro ilustruju naš moralni pad.
Pobeda Zapada nad Srbijom
Čini se da se gotovo kompletna opozicija utrkuje u približavanju, ne toliko SNS-u, koliko Vučiću?
– Ne mislim da se DSS približava Vučiću. Ostali predstavljaju samo formalnu opoziciju. U tom smislu je susret Aleksandra Vučića i Čedomira Jovanovića označio, u simboličkoj ravni, ideološko zabravljivanje sistema i najjasnije je pokazao efikasnost stranih ambasada i trenutnu pobedu Zapada nad Srbijom.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
