Dragoljub Mićunović: Teško Vučiću ako poveruje da ga neko štiti

P { text-indent: 2.5cm; margin-bottom: 0.21cm; direction: ltr; color: rgb(0, 0, 0); line-height: 150%; widows: 2; orphans: 2; }P.western { font-family: „YHelvetica“; font-size: 12pt; }P.cjk { font-family: „Times New Roman“,serif; font-size: 12pt; }P.ctl { font-family: „Times New Roman“,serif; font-size: 10pt; } 

– Nije bilo jasno šta će biti sa jednom kolonom posle izbora. Ako se ponovo raspadne imali bi isti problem. Postavilo se i pitanje stvaranja jedne stranke, a to zahteva angažovanje celokupnog članstva i foruma stranaka i ozbiljne pripreme. Odbio sam da budem na čelu jedinstvene kolone jer nisam video razloga da se to na taj nepripremljen način obavi. Pored toga imali smo prilično jasnu situaciju u stranci. Na Glavnom odboru nije bilo raspoloženja za jednu kolonu. Zatim smo sproveli istraživanje biračkog tela i ispostavilo se da je najvažnije da povratimo biračko telo i aktiviramo članove koji su se pasivizirali. Oni su bili raspoloženi za saradnju svih demokratskih struja, za međusobno nenapadanje, za solidarnost, borbu za fer izbore, reagovanje na diskriminaciju ili nasilje, a posle izbora saradnju poslaničkih klubova. Debatovali smo o svemu tome na Predsedništvu i zauzeli stav da Glavnom odboru predložimo saradnju i dve prijateljske kolone.

*Kako se onda dogodilo da Dušan Elezović stavi potpis na dogovor posle sednice Predsedništva, a da par sati kasnije Pajtić objavi da dogovora nema?

– Uporedo sa zvaničnim razgovorima, bilo je i privatnih, neformalnih razgovora u kojima su testirane razne ideje, takve je prirode bio i razgovor u kome je učestvovao i Elezović sa Bogdanovićem iz SDS i Jovanovićem iz LDP.

* Znači Elezović i Pajtić su vodili i privatne razgovore sa Jovanovićem, Tadićem i predstavnicima ovih stranaka.

– Da. Svi su oni bili nekada prijatelji i članovi zajedničke stranke, zašto ne bi razgovarali.

* Zašto građani da glasaju za DS a ne za savez LDP-SDS i po čemu da vas razlikuju?

– Građanima je to dosta jasno. Sudiće prema postupcima i principijelnosti, većoj ili manjoj veri u jedne ili druge. Ključno da ljude koji su toliko godina glasali za demokratsku opciju ohrabrimo da je ovo vreme bilo „prirodna nepogoda“, u kojoj je došlo do grube restauracije i kadrova i ponašanja. To je bilo moguće razbijanjem DS i zato postoje različiti nivoi odgovornosti. Ne treba zaboraviti da je DS brend i da apsolutno ne može biti zamenjena novim strankama jer ima istoriju i rezultate, ugled u svetu i mesto u međunarodnim organizacijama i puno novih valjanih ljudi. Mnogi koji više nisu u DS-u su tome takođe doprineli.

* Da li je prvih 20 ili 30 ljudi na listi DS ono najbolje što nam nudite? Ne smetaju vam oni iza kojih idu priče o pašnjacima u centru grada, prisustvu na skupovima protiv azilanata, skupim putovanjima…

– U vladajućem fleksibilnom odnosu prema istinama mnogi su oklevetani, a da njihova krivica nije dokazivana. Ako bi sudili prema pisanju nekih medija ili izjavama nekih zvaničnika onda bi to bila stranka sačinjena od krajnje kriminalnih tipova. Za to su u civilizovanom svetu potrebni dokazi ili se sudski odgovara. DS se stabilizovala i znatno demokratizovala, počev od toga da se više ne zove imenom jednog čoveka. Nije Pajtićeva, Tadićeva ili Đilasova. Sve se odlučuje na Predsedništvu i to se pokazalo zdravim.

* Da li ste zadovoljni odlukom Predsedništva o sastavu liste?

– Mogao bih biti nezadovoljan jedino time što sam se i ja našao na listi. Ubedili su me da bi izostajanje, u ovom trenutku, donelo više štete nego koristi jer bi se zlonamerno tumačilo kao moje distanciranje od Stranke. Ostalo je na listi i dobro i loše. Sastav prvih 20 je rezultat priličnog broja dobrih kandidata i možda su učinjene, u par slučajeva, možda i nepravde u tom pogledu. Ali, tu su i koalicioni partneri koji traže svoja mesta i to pomera ljude ka nižim mestima. Pridržavamo se principa da na svakom trećem mestu mora biti žena. Normalno je da stranački vrh, odnosno oni koji su dobili stranačko poverenje, bude na listi. Očekujemo da ćemo imati možda i dvocifreni rezultat i to bi značilo osvojenih 30 ili 40 mandata i svi potencijali stranke bi mogli da se nađu u parlamentu.

* Premijer dobija pohvale za spoljnu politiku, percipira se kao proevropski političar i na neki način je štićenik Angele Merkel. Kako to vidite?

– Nije on ničiji štićenik. Teško njemu ako poveruje da je nečiji štićenik. Mnogi su se u tome jako prevarili. Velike i uticajne zemlje imaju svoje interese i njih zanima da li će neka vlada male države raditi u skladu sa njima. Ako imaju interes da stabilizuju Balkan i srede sa nekim mogući izvor konflikta, na primer, oko Kosova, on je njima odličan. Ima u tim pohvalama i protokolarne ljubaznosti koju naivni bukvalno shvataju i njome se kite. Otvorili smo poglavlje 35, ali ne i pitanja gde se raspravlja o pravosuđu, ljudskim pravima, slobodama, pravnoj državi, korupciji. Onda će videti koliko će dobijati pohvala za to što ne postoje slobodni mediji, pravna država i što je velika korupcija.

* Zašto DS nema političke hrabrosti da se jasno zalaže za nezavisnost Kosova i članstvo u NATO?

– To nije ni potrebno. Kosovo je nezavisno i pitanje je trenutka, a to će biti vrlo brzo, kada će biti primljeno u UN. Posle toga svaki pokušaj da govorite da Kosovo nije nezavisno smatraće se agresijom na nezavisnu državu. Ideja, da mi nikada nećemo priznati Kosovo ne uznemirava nikoga. Imaćemo trgovinske, ekonomske, saobraćajne i sve druge odnose kao sa svakom državom. Postajemo robovi fikcije da „nikada nećemo priznati Kosovo“ računajući da ga tako najbolje branimo.

* Baš zbog te fikcije hoće li DS da kaže hajde da priznamo Kosovo?

– Ako na Kosovu bude i dalje krešenja ljudskih prava i rušenja spomenika, onda takvu nedemokratsku državu sigurno nećemo priznati. Priznanje nije verbalna stvar već otvaranje diplomatskih odnosa. Sa državom koja bi pokazivala takav stepen nedemokratičnosti, netolerancije i nasilja nad manjinama sigurno ne bismo priznali.

Ozbiljno da razmislimo

* Ulazak u NATO?

– To nije aktuelno, niko nas tamo ne zove. Možemo dobro da sarađujemo sa NATO kao što vidimo. Ne treba da izjavljujemo da nikada nećemo u taj Savez, jer smo okruženi NATO-om i ako nas pozovu moramo ozbiljno da razmislimo.

Malo se zna o ruskoj bazi u Nišu

* Treba li Srbija da potpiše sporazum sa Rusijom o bazi u Nišu? Da li je DS tu bliži stavu predsednika Srbije ili premijera?

– Veliki deo stvari ostaje netransparentan. Ako je to centar za obučavanje i pomoć u velikim katastrofama nema razloga da ne postoji. Ako je to na bilo koji način vojna institucija koja podrazumeva poseban status njenih pripadnika, to nam nije potrebno.