Decentralizacija za sever Kosova tako što bi opštine samostalno ubirale sve poreze i takse i slobodno raspolagale tim novcem, dok bi zauzvrat predstavnici lokalnih Srba učestvovali u radu kosovske vlade i parlamenta, jedno je od mogućih rešenja koje podržava Nemačka, saznaje Danas u Ministarstvu inostranih poslova u Berlinu.
Kako nam je rečeno, vlasti u Prištini i sam premijer Hašim Tači ne slažu se s ovim planom neke vrste finansijske autonomije za sever Kosova, „ali bi morali da je prihvate i Nemačka je spremna da im to objasni kada za to dođe vreme“. Naravno, i ovo rešenje podrazumeva da sever bude deo nezavisnog Kosova, odnosno „bilo kakva podela ne dolazi u obzir“.
Što se tiče celokupnog rešenja problema Beograda i Prištine, naši sagovornici ponavljaju da vlasti u Berlinu ne bi imale ništa protiv da se primeni model dve Nemačke, gde bi dve strane sarađivale, a ne bi (zvanično) priznavale državnost one druge.
„Priznanje Kosova nije uslov da Srbija postane članica EU. Zvaničnici u Beogradu stalno govore da je priznanje nezavisnosti Kosova aktuelni ili mogući uslov koji se postavlja pred Srbiju, čime skreću s mnogo važnijih pitanja koja zanimaju Nemačku i EU“, objašnjavaju u MIP-u Nemačke.
Kako ukazuju, sedam zahteva poslaničke grupe CDU-CSU u Bundestagu, među kojima je i onaj da Beograd i Priština moraju da potpišu pisanu izjavu o dobrosusedskim odnosima, „veoma su bliski“ onome što je visoka predstavnica EU za spoljnu politiku i bezbednost Ketrin Ešton poručivala u više navrata srpskim vlastima, i starim i novim, uključujući sadašnjeg premijera Ivicu Dačića. „Navodno iznenađenje srpskih vlasti da nisu znali ništa o stavovima CDU-CSU predstavlja neistinu“, upozoravaju u Berlinu.
Danasovi izvori iz ministarstva Gida Verstevelea ukazuju da Srbija sasvim sigurno neće dobiti datum početka pregovora o pristupanju Uniji u decembru, a ako srpske vlasti budu odugovlačile s rešavanjem problema i sprovođenjem reformi – neće ga dobiti ni u martu ili junu sledeće godine. „To bi bilo još gore za zvanični Beograd, jer će se Nemačka na proleće potpuno okrenuti kampanji za parlamentarne izbore koji se održavaju u septembru 2013. i nijedan nemački političar u tom periodu neće raditi na proširenju EU“.
„Beli šengen“
Kada je reč o režimu „belog šengena“, sagovornici Danasa iz Ministarstva inostranih poslova u Berlinu naglašavaju da Nemačka neće ponovo uvesti vize Srbiji, jer je ranije bilo čak i više takozvanih lažnih azilanata, „ali će morati da se pronađe rešenje da se njihov broj smanji, a to rešenje treba tražiti u Beogradu“.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
