Gađati ih gde su najtanji

Ni prema jednoj stranci, rekao sam, ne treba imati milosti. Sve su one iste. Čim se one toliko bore za vlast, čim ne biraju sredstva da se domognu vlasti, sa njima nešto nije uredu. Osim naše, nijedna stranka se ne bori da narodu bude dobro, već samo da bude dobro njima kad se domognu vlasti.

Za sve njih treba reći – naredio sam – da su lopovi, da su kriminalci, da su mafijaši, da su izrodi da ništa ne znaju i da bi ojadili narod kad bi došli na vlast ako to već do sada nisu uradili. Za njih treba koristiti sve najružnije reči i optuživati ih i za učinjena i za još ne učinjena dela bez obzira da li je to tačno ili nije. Nemamo mi vremena, a nismo ni sud ni policija da se bavimo proverama. Neka oni dokazuju da nismo u pravu. Objasnio sam im da se u našoj praksi pokazalo da se bolje napada i više uništava čovek kad se napada bez argumenata nego sa argumentima. Argumenti imaju manu da ograničavaju, što ne daju čoveku da se razmahne i da pogađa tamo gde su ljudi najtanji i najosetljiviji.

Objašnjavao sam da se ne može mnogo pogrešiti ako nekome kažete da je lopov. Svako je nešto morao da ukrade u životu. Ko ništa veće nije stigao da ukrade onda je ukrao gumicu u školi, loptu ili neki igračku, voćku sa tuđeg drveta…Ako sam ja sebe, ovako pošten, više puta sebe uhvatio u krađi onda može se misliti koliko su drugi krali. Ne treba strahovati da će nas neko tužiti i da ćemo izgubiti na sudu. Jer, niko od njih neće moći da dokaže da nije to što smo mu rekli, a kad pobedimo sud je uvek na našoj strani, na strani jačeg.

Uostalom, u borbi za vlast, kao što znamo, sva sredstva su dozvoljena i niko ni zašta nikada nije odgovarao pa neće ni sada.