Izbeglički centri u Aleksincu, Tutinu, Subotici…

Kako nam je rečeno, ostale lokacije se analiziraju, a konačna odluka još nije doneta.

„Reč je o veoma osetljivom poslu, posebno kada se uzme u obzir činjenica da lokalne zajednice nisu pripremljene za smeštanje većeg broja izbeglica u svom neposrednom susedstvu, odnosno da su sklone ozbiljnim protestima, što se u praksi nekoliko puta pokazalo u prethodnim godinama“, upozoravaju sagovornici Danasa.

Naši diplomatski izvori napominju da je već sada jasno da će ovo Vladi Srbije biti veliki izazov, s obzirom na odnos građana prema izbeglicama, koji je, istina, pozitivan, ali ceni se da će takav ostati samo dokle god napuštaju zemlju. Oni, takođe, upozoravaju da se u procesu selektovanja gradova u kojima će trajnije biti smeštene izbeglice, čine mnogi propusti.

„Komesarijat za izbeglice koji formacijski treba da vodi ovaj proces je „ražalovan“ i ovim se uglavnom bavi Aleksandar Vulin sa nekoliko svojih ljudi, a taj krug ljudi, koji se bavi izbeglicama, jako je mali. To je dovelo do jako loših odnosa Komesarijata, tj. komesara za izbeglice Vladimira Cucića i ministra Aleksandra Vulina i njegovih ljudi. Javna je tajna da se Cuciću već jako dugo sprema smena, što je realno očekivati nakon vanrednih izbora na proleće“, napominju sagovornici Danasa iz diplomatskih izvora zaduženi za pomoć Vladi Srbije u rešavanju izbegličke krize.

Kako tvrde, postoji „razuman rizik da premijer Srbije nije sasvim upoznat sa procesima i problemima oko izbeglica, odnosno sa izostankom koordinacije Aleksandra Vulina i čelnika Komesarijata za izbeglice u vezi sa problemima u smeštaju i integraciji izbeglica“.

„Drugim rečima, o izbeglicama se jako mnogo govori, i sada je svima jasno da ce neke izbeglice ostati i živeti u Srbiji, pa je krajnje vreme da se otvori javnu rasprava o uslovima za taj proces. Da li je Srbija spremna? Da li su spremni građani, lokalne samouprave, ministarstva, mediji i javnost u načelu? Problem je očigledno veliki i o njemu se priča ali nedovoljno. Vlada bi stoga morala odmah da izađe sa spiskom gradova i da se lokalnom stanovništvu objasni kako će taj proces izgledati. Trebalo bi po ubrzanom postupku raditi na edukaciji da nam se ne bi ponovili protesti kao pre nekoliko godina“, zaključuju sagovornici Danasa.

Kako je Danas već izvestio, Srbija ima kapacitet za zbrinjavanje šest hiljada izbeglica i u skladu sa tom procenom, od Vlade Srbije EU neće tražiti da se taj broj premaši. Kako su naveli naši sagovornici, najveći pritisak biće na Turskoj i drugim susednim državama ratnih zona da izgrade izbegličke kampove u kojima bi stanovništvo ugroženo ratnim uslovima bilo zbrinuto do okončanja sukoba, dok će sledeća faza pritiska u cilju pronalaženja rešenja biti na Grčkoj.

„Do faze potpunog zatvaranja granica, koja će uslediti tokom proleća, prolaz će najpre biti zatvoren za izbeglice iz Iraka, potom Avganistana i na kraju iz Sirije“, napominju za Danas izvori iz međunarodnih organizacija koje se bave migracijama. „Kada na granicama svuda oko Srbije bude pala zavesa, teško će biti izbeći da to ne bude slučaj i u Srbiji“, napominju naši izvori.

Prema njihovim rečima, za razliku od prošle godine, kada je kroz Srbiju prošlo oko 800.000 izbeglica na putu ka državama članicama Evropske unije, ove godine se očekuje da čak 1,2 miliona pokuša da pređe granice EU.

Nikolić: Istok u srcu

„Nama je istok u srcu, ali želimo da živimo kao Zapad. Mi to ne možemo, a razlog je naša prošlost i ono što nas čini. Mi jednostavno ne možemo da se opredelimo i zato smo prijatelji i jednima i drugima“, naglasio je predsednik Srbije Tomislav Nikolić u razgovoru sa ambasadorom Islamske Republike Pakistan Arifom Mahmudom.