Možda neko ovako razume stvari – svaki glas koji nije za izbornog pobednika je propao ili bačen glas (dakle, glasajte za pobednika!). A možda ovako: Propao je samo glas onih koji ne izlaze na izbore. Možda i ovako: propao je svaki glas koji narodu gladnom leba nudi kolače (prokleta bila ona kraljica koja se toga prva setila). Usput rečeno, možda bi uz kolače mogao da se služi Beograd na Savi i Srbija do Soluna.
Fama o propalim glasovima je izašla iz intelektualnih krugova i zašla u narod. Sada je vidim na svakom koraku. Fama kaže: čemu bacati glas na partije koje neće preći cenzus; ili, čemu bacati glas na one partije koje Vučić neće uzeti u vladu… Sledi, jedini ne-bačeni, jedini ne-propali glas, jedini relevantni glas, jeste glas za izbornog pobednika. – E, upravo ovakvo izborno pametovanje se širi po selima i palankama.
Koncept „propalih glasova“ je na neki način ugrađen u proceduru prevođenja glasova u mandate u parlamentu. „Propale“ glasove dele pobedničke partije. U tom restu izbornog kalkila nalaze se glasovi onih partija koje nemaju ni za jedan mandat…
No, propaganda Srpskih naprednjaka (na prelazu iz dominantne stranke u tipičnu hegemonijsku stranku) ekspandira koncept „propalih“ glasova i na glasove onih partija koje nemaju šansu da učestvuju u sastavljanju vlade. Dakle, sada nisu propali glasovi samo onih partija koje nemaju šansu da učestvuju u sastavljanju parlamenta, već i glasovi onih partija koje nemaju šansu da učestvuju u sastavljanju vlade. (Naravno, nije novina da partije koje računaju na pobedu kroz celu kampanju provlače priču o propalim glasovima – ideja je da se pojača tzv. Bandwagon efekat.)
Treba očekivati da će partije pobednice pored spiskova „sigurnih glasova“ početi i s pravljenjem spiskova građana koji glasaju „propalo“; da se zna! Ne znam da li je na ovom fonu i ono označavanje komšijskih vrata žutom bojom, ili ta ideja vuče korene iz nešto dalje prošlosti.
U stvari, Naprednjacima odgovara da svaki glas koji ne ide u njihov šešir bude u šeširu „propalih glasova“, tj. da što više glasova dobiju partije ispod cenzusa. Naprednjacima odgovara da bude što više „propalih glasova“. Ako na ovim, kao i na prošlim izborima, bude (najmanje) 11% „propalih glasova“, tada na osnovu Dontove procedure preračunavanja glasova u mandate, i sa osvojenih 44% glasova (uz nadzastupljenost od najmanje 7%), Naprednjaci mogu da računaju na više od polovine mandata. Usput da kažem da je na prošlim izborima nadzastupljenost SNS iznosila 5,2%, a DS 4,7%.
Ne opterećujem se idejom da kao birač učestvujem u sastavljanju vlade. Ipak za te zečeve postoji mađioničar koji to radi veštije od naroda. Moje ambicije na izborima se završavaju s idejom da je to prilika da pokažem svoje političko-ideološko-vrednosno opredeljenje i da zaokružim onu partiju koja je najbliža tim uverenjima. Moj glas je iskaz o mojim uverenjima, a ne glas ovima ili onima, „manjem zlu“ ili „većem dobru“, gubitnicima ili pobednicima; nije ni ocena o radu ovih ili onih, niti očekivanje da će ovi ili oni ubrzati putovanje u bolju budućnost!
Autor je sociolog
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
