Izveštaji o intenziviranoj kupovini naoružanja od strane Hrvatske i Srbije su svakako zabrinjavajući, naročito ako se uzme u obzir da su oni očigledno povezani sa rastućim tenzijama između Beograda i Zagreba zabeleženim tokom protekle godine, kaže za Danas DŽejms Ker-Lindzi, istraživač politike u Londonskoj školi ekonomije i političkih nauka, komentarišući zabrinutost srpskih zvaničnika zbog hrvatske kupovine balističkih raketa i izjave koje stižu iz Zagreba na istu temu.
P { text-indent: 2.5cm; margin-bottom: 0.21cm; direction: ltr; color: rgb(0, 0, 0); line-height: 150%; widows: 2; orphans: 2; }P.western { font-family: „YHelvetica“; font-size: 12pt; }P.cjk { font-family: „Times New Roman“,serif; font-size: 12pt; }P.ctl { font-family: „Times New Roman“,serif; font-size: 10pt; }
Naš sagovornik tvrdi da su „bez ikakve sumnje“ odnosi između Srbije i Hrvatske „na najnižoj tački u poslednje dve decenije“. „U protekloj godini videli smo brojne incidente kojima se podrivaju bilateralne veze. U tom kontekstu, ne iznenađuje činjenica da mnogi u obe države počinju da se pitaju da li se takve kupovine oružja mogu dovesti u vezu sa navedenom situacijom, čime se nameće i pitanje da li bi ovo moglo da vodi u pravcu obnavljanja konflikta. Ne mislim da u ovoj fazi trebalo mnogo toga učitavati u takve kupovine i siguran sam da nećemo biti svedoci daljih međudržavnih konflikata na Balkanu jer će NATO i EU preuzeti sve korake da to spreče“, smatra on.
Ipak, Ker-Lindzi upozorava da aktuelni događaji izazivaju nestabilnost budući da „pojačavaju opšti utisak konfrontacije između dveju država“.
– Stoga, potrebno je preduzeti svaki napor da se smiri situacija. Ne treba zaboraviti da je centralni princip Evropske unije da bez obzira na ozbiljnost svađe partneri iz EU neće primeniti silu, niti će pretiti upotrebom sile jedni drugima. Ova vrsta retorike i pozeraja kosi se sa svim onim za šta se zalaže EU i takva poruka treba da bude jasno pretočena obema državama. Prema mom mišljenju, veliko pitanje jeste da li bilo koja od strana može sebi zaista da dozvoli da se tako ponaša? Hrvatska se nalazi u sred dugotrajne recesije, a Srbija se, takođe, suočava sa ozbiljnim ekonomskim nedaćama. Iako obe države očito žele da održe izvestan nivo izdvajanja za naoružanje, pitanje da li takve nabavke sežu dalje od onog što im je zaista potrebno? Poslednje što bilo ko želi jeste skupocena trka u naoružanju u regionu – zaključuje britanski politikolog.
Brisel bez komentara
U sedištu EU za Danas nisu želeli da komentarišu najnovije „zahlađenje“ u srpsko-hrvatskim odnosima. „Za sada nemamo nikakav poseban komentar o izjavama koje stižu iz Beograda i Zagreba“, rekli su nam predstavnici diplomatskih krugova u Briselu.
Kotromanović o Vučiću, Dačiću i Nikoliću
Zagreb
– Odlazeći hrvatski ministar odbrane Ante Kotromanović smatra da su predsednik Srbije Tomislav Nikolić, premijer Aleksandar Vučić i ministar spoljnih poslova Ivica Dačić istinsko mirotvorstvo imali priliku da pokažu tokom ratova 90-ih godina i napominje da zato nemaju pravo bilo kome da drže lekcije. Kotromanović je u izjavi za sajt Slobodna Bosna ocenio da su Vučić, Dačić i Nikolić „bili prvaci u vođenju četiri rata na području bivše Jugoslavije“, prenosi FoNet. Oni su mogli sprečiti gubitak desetina hiljada života, samo da su imali miroljubivu politiku pre 20 godina, izjavio je Kotromanović. Prema njegovim rečima, svako ima pravo na odbranu, a Hrvatska, kao članica NATO i Evropske unije, nema osvajačke pretenzije.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
