Lepe želje ne garantuju rezultate

S druge strane, tu su i novi rizici za nastanak korupcije, a neka vrlo bitna pitanja se uopšte ne pominju. Značaj koji je dat antikorupciji svakako ukazuje na lepe želje, ali još uvek ne uverava da će doći do korenitih promena i rezultata, zaključuje Nemanja Nenadić, programski direktor Transparentnosti Srbija, posle analize koalicionog sporazuma stranaka nove vladajuće koalicije, koju je uradila ta nevladina organizacija.

On kao rizične tačke navodi najave novih subvencija, javno-privatnih parterstava, izmeštanje organa vlasti bez navođenja iz kojih razloga će to biti činjeno, a naročito uvođenje principa po kome „ćutanje administracije znači odobravanje“.

– Dovoljno je zamisliti investitora koji želi da podigne tri sprata više nego što urbanistički plan predviđa i u dogovoru sa službenikom samo sačeka istek roka za odgovor umesto da podmićuje lidere partija ili pola gradske skupštine radi izmene plana – navodi primer Nenadić.

Nenadić ukazuje da je dobro opredeljenje za smanjenje i veću javnost budžetskih rashoda i dodaje da neki elementi nisu jasno formulisani a naročito koje to organe i agencije koalicija smatra nepotrebnim, pa će ih ukinuti.

– Reformi javnih nabavki se daje primeren značaj, ali treba imati na umu da ona podrazumeva ne samo novi Zakon, već i izmenu budžetskih i kaznenih propisa i snaženje kontrolnih organa. Zanimljivo je videti i kako će u konačnom programu biti definisane promene pravosudnih propisa, nakon poslednjih odluka Ustavnog suda – kaže Nenadić.

Sagovornik Danasa uočava da se u pogledu rešavanja afera iz prošlosti za sada izričito obećava samo preispitivanje privatizacija, i to samo onih na koje je ukazala EK u svojim izveštajima.

Ograničavanje samovolje službenika

On smatra da su potpisnici Sporazuma dobro uočili značaj javnosti rada i „ograničenja samovolje službenika jasnim propisima“, ali i da bi buduća vlada morala da jasno predstavi koje će informacije biti učinjene javnim, a sada nisu.

– Logično bi bilo da pođu od informacija o radu same Vlade, na primer transkripta sa sednica koje su sada „službena tajna“ – sugeriše programski direktor Transparentnosti Srbija.

Kao pozitivan znak, on navodi, nameru donošenja Zakona o zaštiti uzbunjivača, ali ukazuje da je zaštita uzbunjivača u najmanju ruku mnogo šira stvar od prijavljivanja korupcije na internet portalu, o kojoj se u u Sporazumu govori.

– Iskazana je namera da se jača nezavisnost i povećaju ovlašćenja organa koji se bave borbom protiv korupcije. Trebalo je naznačiti makar neke organe i ovlašćenja koje su strane potpisnice imale na umu. Iz istih razloga trebalo bi pojasniti i mere kao što su „jačanje kaznene politike“, „sprečavanje sukoba interesa“ – smatra Nenadić.

Kancelarije za brze odgovore

Nenadić kaže da nije jasno šta će zapravo biti „kancelarije za brze odgovore“.

– Možda je to drugi naziv za „jednošalterski sistem“ kroz koji se građanima i privredi olakšava ostvarivanje prava, a možda je sistem za rešavanje pritužbi. Ako je ideja ovo drugo, onda bi trebalo napraviti kopču sa odredbom iz predloga izmena Zakona o Zaštitniku građana, prema kojoj bi svaki organ uprave bio obavezan da uspostavi efikasan, besplatan i dostupan način za prijem, razmatranje i rešavanje pritužbi građana – navodi Nenadić.

Prema njegovim rečima, u reformi javnih preduzeća, dobre strane su „profesionalizacija upravljanja“ (pri čemu je izbegnuto da se pomenu konkursi za direktore, što upada u oči zbog obećanja URS tokom kampanje i vesti da se tokom koalicionih pregovora ponovo javna preduzeća dele kao plen partija), jača kontrola od strane Vlade i Skupštine, veća javnost rada (pominju se i neke stvari koje JP već sada moraju da objavljuju), vezivanje interne revizije JP za Nadzorni odbor (pri čemu radni status internih revizora nije potpuno jasan), uvođenje kriterijuma za izradu planova i ocenu uspešnosti rada…

Slobode medija

On hvali i potenciranje slobode medija u Sporazumu, „ne samo zbog toga što je pitanje važno za borbu protiv korupcije već i zbog uloge koju su pojedini budući ministri lično ili njihove stranke u prošlosti imali kao promoteri neustavnih represivnih zakonskih odredaba iz ove oblasti“.

– I ovde bi program trebalo da bude konkretniji. Hoće li, recimo, članovima kabineta ministara biti strogo zabranjeno da daju urednicima i novinarima uputstva i „prijateljske savete“i na koji način će biti menjani medijski zakoni. Dobro je što je pomenut izveštaj Saveta za borbu protiv korupcije o medijima. Međutim, trebalo bi jasno predočiti da li je i kakvu ulogu Vlada predvidela za svoj antikorupcijski Savet u budućnosti – smatra Nenadić.

On sugeriše da bi trebalo da se da jasan odgovor na pitanje načina finansiranja medija iz javnih izvora. Na primer, hoće li biti zabranjena sponzorstva od strane javnih preduzeća i PR tekstovi ministarstava i opština, po kojem zakonu će organi vlasti odlučivati gde i koliko da se oglašavaju, po kojim pravilima će biti dodeljivana pomoć..

Šta nedostaje u Sporazumu

Sa spiska predloga koje je Transparentnost – Srbija uputila svim parlamentarnim strankama krajem maja 2012. sadašnji Sporazum, između ostalog ne sadrži: uređenje lobiranja i javnih rasprava; pomen Strategije borbe protiv korupcije i drugih strateških akata; mere za aktivniji pristup u ispitivanju korupcije; jasni i sveobuhvatni planovi rada i izveštaji o radu se pominju samo u vezi sa radom javnih preduzeća, ali ne i drugih organa, pa ni same Vlade; nije uočena potreba za pokretanjem promene Ustava (osim u vezi sa decentralizacijom), a takva promena je potrebna i zbog efikasnije borbe protiv korupcije.