Merkelova sada insistira i na unutrašnjim reformama u Srbiji

Prema mišljenju naših sagovornika, potreba za intenziviranjem veza dve države naročito je izražena nakon izbijanja krize u Ukrajini, kao i u kontekstu nastavka evropskog kursa Beograda, što podrazumeva sprovođenje unutrašnjih reformi.

Bernd Hiteman, generalni sekretar Evropskog pokreta u Nemačkoj, komentariše za Danas da najave dolaska predsednika srpske vlade nisu među glavnim vestima u nemačkim medijima, što ne čudi jer je tamošnja javnost manje zainteresovana za posete stranih zvaničnika, ali da Srbija sigurno predstavlja važan faktor stabilnosti u Jugoistočnoj Evropi.

„Uloga Srbije je još važnija tokom ukrajinske krize. Istovremeno, katastrofalne poplave koje su pogodile Srbiju daju ljudsku dimenziju odnosu Beograda i Berlina“, komentariše Hiteman.

Naš sagovornik ističe da vlasti Srbije moraju da se u narednim mesecima koncentrišu na unutrašnje administrativne i pravosudne reforme, kako bi postale „pouzdan partner“ građanima, investitorima i civilnom društvu Nemačke. On, takođe, smatra da su „paradoksalne“ tvrdnje Aleksandra Vučića da „mnogi u međunarodnoj zajednici pritiskaju medije u Srbiji da vode kampanju protiv njega i njegove porodice“, kao i da će sloboda medija svakako biti tema razgovora srpskog premijera u Berlinu.

„Takve izjave nisu tema u Nemačkoj, ali tvrdnje o napadu iz inostranstva su paradoks u integrisanoj Evropi. Što se tiče slobode medija, nemački izdavači su jasno stavili do znanja tokom srpsko-nemačke konferencije da sloboda štampe i sloboda tržišta idu jedna uz drugu. Pluralizam je ključna reč“, poručuje Bernd Hiteman.

Bodo Veber, viši saradnik Saveta za politiku demokratizacije iz Berlina, navodi za Danas da je značajan politički kontekst Vučićeve posete.

„Biće to prvi susret Vučića i Merkelove posle parlamentarnih izbora u Srbiji, izbijanja krize u Ukrajini, kao i završetka svih izbora koji su bili prepreka nastavku dijaloga Beograda i Prištine. Srbija je, iz perspektive Berlina, sigurno pokazala najviše saradnje u vezi s rešavanjem kosovskog pitanja, ali je došlo do zastoja ove godine u sprovođenju Briselskog sporazuma, umnogome zbog izbora u Srbiji, EU i na Kosovu. Stoga, Nemačka svakako očekuje novu dinamiku, uključujući formiranje zajednice srpskih opština i dogovor o osnovnom sudu u Kosovskoj Mitrovici. Istovremeno, čeka se da posle niza najava o sprovođenju reformi, koje su dosad ostale na nivou strategija srpske vlade, konačno počne proces njihovog sprovođenja, što znači borbu protiv korupcije, reformu pravosuđa i slično“, naglašava nemački analitičar.

Komentarišući izjave Vučića o „međunarodnim pritiscima“, Veber kaže da je to odraz „ambivalentnosti apsolutne moći koju je je on akumulirao za svega dve godine i koju Zapad priznaje“.

„Apsolutna moć je, na jednoj strani, preduslov za sprovođenje reformi koje su neophodne za uspešan nastavak evropskog puta Srbije i uspostavljanja dobrih odnosa sa Zapadom, posebno što se tiče započetog političkog priznanja Kosova. S druge strane, apsolutna moć sama po sebi predstavlja pretnju predstojećim demokratskim reformama“, smatra Bodo Veber.

Predsednik Vlade Srbije će danas u Berlinu biti dočekan uz vojne počasti, a potom će razgovarati s nemačkom kancelarkom, kao i s ministrom spoljnih poslova Frank-Valterom Štajnmajerom, dok će se sutra susresti sa nemačkim privrednicima. Merkelova je izjavila da se raduje Vučićevom dolasku u Berlin i da će sa njim razgovarati o „daljem putu Srbije“, dok je Vučić poručio da Srbija želi da bude pouzdan saveznik i partner Nemačke. On je najavio da će se nemačkoj kancelarki zahvaliti na velikoj pomoći i podršci koju je Nemačka dala Srbiji nakon katastrofalnih poplava i zamoliti za još pomoći.

Nemačka kancelarka je u nedavnoj video-poruci konstatovala da postoje razlike u stavovima Beograda i Berlina , ali i da „produktivne tenzije“ vode ka promenama. Merkelova je u tom kontekstu rekla da bi, da ju je neko pre dve ili tri godine pitao da li će se Srbija kretati ovim putem po pitanju Kosova, kazala da je sumnjičava, ali da je sada vidljiv „značajan napredak u suživotu sa Prištinom“. Ona je takođe najavila da će krajem avgusta Nemačka pozvati sve zemlje Zapadnog Balkana na konferenciju, kojom će jasno staviti do znanja da Berlin želi da ih podrži i da zajedno gledaju u budućnost.

Nemački zvaničnici u proteklih 15 godina, čak i u vremenima potpunog političkog neslaganja, nisu prekidali kontakt sa srpskim političarima. Bivši nemački šef diplomatije Joška Fišer se u vreme sankcija protiv Beograda tokom pregovora o Kosovu u Rambujeu sastao sa tadašnjim predsednikom Slobodanom Miloševićem.

Sa kancelarom Gerhardom Šrederom sastao se u martu 2001. tadašnji premijer Zoran Đinđić. Vojislav Koštunica je u Berlinu boravio i kao predsednik SRJ i kao premijer Srbije. Nekadašnji predsednik Srbije Boris Tadić, koji je u Berlinu kao i Koštunica bio dočekan uz vojne počasti, više puta se tokom svog mandata sastao sa kancelarkom Merkel i drugim zvaničnicima Nemačke.

Podsećanje na rezoluciju Bundestaga

Nemački savezni parlament Bundestag usvojio je 27. juna 2013. rezoluciju u kojoj su navedeni uslovi koje Srbija treba da ispuni pre dobijanja punopravnog članstva u EU. Beograd, kako je navedeno, treba da potpiše pravno obavezujući sporazum o normalizaciji odnosa s Prištinom. U rezoluciji je takođe istaknuto da se mora obezbediti da proces normalizacije između Srbije i Kosova bude posebno tretiran u jednom od pregovaračkih poglavlja sa EU. Zahteva se i „potpuno rasvetljavanje“ napada na Ambasadu Nemačke u Beogradu 2008. godine.

Nemački mediji počeli da kritikuju

U najnovijim komentarima nemačkih medija uglavnom se ističe Vučićeva „fleksibilnost“ kada je reč o očekivanjima Brisela u vezi s Kosovom, ali se neretko naglašava i politički aranžman srpskog premijera u vreme Miloševićevog režima, koji pojedini, poput lista Zidojče cajtung, nazivaju „mutnim“. Tagescajtung iz Berlina konstatovao je da vlasti u Srbiji „posežu za cenzurom kao u svoja najgora vremena“. „U poslednjih nekoliko dana odmeravanje snaga između vlade i njenih političkih protivnika liči na trku, desetine poruka sa kritikama nestaju sa interneta čim se pojave… Kvalifikacija „moja specijalnost je cenzura“ treba da se ubaci u Vučićevu biografiju“, komentariše taj dnevnik.