Zanimljivo je kako su pitanja procedure Evropske unije ovih dana postala pitanja od primarnog političkog značaja u Srbiji, što se događa po prvi put, bar u meri u kojoj pratim odnos Srbije i EU od početka devedesetih godina.

Nemojte me pogrešno razumeti – to je značajan napredak, jer samo upoznavanjem procesa i svih njegovih elemenata, a ne samo političkih uslova, nećemo više biti iznenađeni onim što je pred nama u evropskim integracijama. Naime, da li je samo datum za otvaranje pregovora ono što nas može zadovoljiti i dokazati našu posvećenost evropskim integracijama, ili će biti neko od „svetala”, a nagrada dolazi kasnije?! Ono na šta bih ja volela da obratimo pažnju jeste činjenica da kakva god odluka bude doneta na Samitu EU krajem ovog meseca, njome će zapravo početi najznačajniji proces za Srbiju u 21. veku, a to je proces njenog pristupanja Uniji. I, mnogo više i mnogo značajnije, to će biti proces najvećih, najobimnijih i najtežih reformi u našoj zemlji, koji od Srbije treba da stvori normalnu, razvijenu, evropsku državu.

Do sada je Srbija bila deo Procesa stabilizacije i pridruživanja, posebnog regionalnog pristupa koji je EU stvorila za države regiona Zapadnog Balkana – pored Albanije, reč je o državama nastalim nakon raspada bivše SFRJ. Vrhunac Procesa jeste Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju, koji ima za cilj stvaranje zone slobodne trgovine između Srbije i Unije, ali i približavanje evropskim standardima u različitim oblastima kroz proces harmonizacije domaćeg prava. Implementacija ovog sporazuma traje, i ona neće biti ometana kako se Srbija bude približavala članstvu – naprotiv, uspeh u sprovođenju onoga što smo u tom sporazumu zapisali biće jedna od ocena naše ozbiljnosti da idemo dalje. Ali, pridruživanje nije naš cilj, već je strateški cilj Srbije članstvo u EU.

A postati članica EU je proces koji dugo traje i u kome je neophodno puno uraditi. Najpre, potrebno je upoznati se sa svim evropskim standardima u svim oblastima raznih politika EU. Dalje, te standarde treba uporediti sa sadašnjim stanjem u Srbiji, pa objektivno izračunati koliko vremena, sredstava i mera nam je potrebno da oni zažive u našem pravu, a posebno u našoj praksi. Kada se to ustanovi, onda sa predstavnicima EU i država-članica razgovaramo (pregovaramo) o tim rokovima. Eto, to je proces pristupanja – to su one velike reči skrininga, akija, platformi za pregovore, pregovaračkih poglavlja…I taj proces će početi odlukom Evropskog saveta – datumom ili zelenim svetlom, ali će on početi. I to je će za mene biti najbolja vest ove godine!

Sutra: Jorgovanka Tabaković, guvernerka NBS

Prekosutra: Vojislav Koštunica, predsednik DSS

U petak: Srbijanka Turajlić, profesorka BU u penziji

U subotu: Ivica Dačić, predsednik Vlade Srbije

Zašto pokrećemo ovaj serijal

Dnevni list Danas objavljivaće od danas pa zaključno sa 28. junom ekskluzivne autorske tekstove ključnih srpskih političara, čelnih ljudi nekih od najvažnijih državnih institucija i istaknutih predstavnika civilnog društva pisane na temu „Zašto je datum (početka pregovora o pristupanju EU) važan za Srbiju“.

U susret odluci EU o novoj fazi evropske integracije Srbije, ovo je naš skroman pokušaj da se javni diskurs o famoznom datumu racionalizuje, da umesto melodramatične histerije koja je zavladala medijskim „hedlajnima“ bacimo novo, jasno svetlo na važnost pregovaračkog procesa za reformisanje ove države i društva, njihovu modernizaciju i uobličavanje zasnovano na standardima i vrednostima ujedinjene Evrope.

S obzirom na uzavrelu atmosferu u najvećem delu javnosti, nikada dovoljno ponavljanja: nije suština u dobijanju datuma, već u predanom radu na dugotrajnom poslu koji potom sledi – na usvajanju i punoj primeni pravnih tekovina EU, strukturnim reformama svih oblasti države i društva, koje će od Srbije načiniti uređenu, modernu, demokratsku zemlju ljudi nešto bogatijih, srećnijih, ali i vrednijih i odgovornijih, nego što su danas. Nikola Tomić

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari