– Mada je preko sto islamskih verskih vođa i naučnika još u septembru 2014. potpisalo i poslalo pismo organizaciji koja sebe naziva „Islamska država“, i u pismu objasnili zašto ID nije islam i gde oni greše, u svetu je, a i kod nas, i dalje prisutan diskurs u kojem se stavlja znak jednako između Islamske države i islama kao religije. Nakon žalosnih dešavanja u Parizu, ovaj diskurs je još jači. Naravno da je islam kao religija važan element, možda i najvažniji, u konstituisanju, ciljevima i delovanju ID, ali ono što je važno istaći jeste sledeće – verska osnova delovanja Islamske države nije islam, već specifična interpretacija islama, kaže u razgovoru za Danas politikolog religije Marko Veković.
P { text-indent: 2.5cm; margin-bottom: 0.21cm; direction: ltr; color: rgb(0, 0, 0); line-height: 150%; widows: 2; orphans: 2; }P.western { font-family: „YHelvetica“; font-size: 12pt; }P.cjk { font-family: „Times New Roman“,serif; font-size: 12pt; }P.ctl { font-family: „Times New Roman“,serif; font-size: 10pt; }
*Koje su to specifičnosti islamizma?
– Centralna tačka islamizma je politički poredak, ne vera. Taj poredak se karakteriše simbiozom religije i politike u kojem se se vlada po odredbama šerijatskog prava. Ovo je i glavni argument Basam Tibija i njegove knjige Islamism and Islam iz 2013, koja je ovih dana čini mi se sve aktuelnija. ID nema podršku ni od muslimanskih vernika. Najnovije istraživanja govore o tome da ni u jednoj od 11 zemalja koje imaju dominantnu muslimansku populaciju, podrška delovanju ID-a ne prelazi 15 odsto.
*Da li terorizam ID najviše pogađa muslimane?
– Delovanje ID pogađa celokupnu svetsku civilizaciju, pre svega. Međutim, slažem se sa ocenom da su sami muslimani najviše pogođeni jer je ID zaista jedna loša slika islama. Ta činjenica je posle napada u Parizu verovatno i izraženija. Islamofobija je u porastu na Zapadu. Empirijski podaci jasno potvrđuju ovu tezu. Istraživanja iz jula ove godine govore o tome da je zabrinutost od islamskog ekstremizma porasla u Francuskoj za 38 odsto, 29 odsto u Španiji, 20 odsto u Nemačkoj i tako dalje. Nakon terorističkih napada u Parizu možemo očekivati da će porasti još više.
*Da li napadi u inostranstvu pomažu širenju poruke da je ID ozbiljna i efikasna alternativa Al-Kaidi?
– Ne smatram da su napadi u inostranstvu poruka snage ID, već upravo suprotno, oni su znak slabosti. Napadi van granica takozvanog „kalifata“ služe da skrenu pažnju sa realnih problema sa kojima se suočava. Uveren sam da je jedan entitet kao što je ID, koji pretenduje da bude država, neodrživ na duži rok, kako u ekonomskom tako i u političkom smislu. Problemi sa kojima se ona suočava su realni, i nisam uveren da oni imaju potencijal da ih prevaziđu. Poseban argument u korist teze da se ID suočava sa realnim problemima jeste i veliki broj stranih boraca koji su, nakon što su napustili udobnost svojih domova na Zapadu, ipak odlučili da je napuste, da dezertiraju. Prema nekim istraživanjima, za sad postoji 58 zabeleženih slučajeva, a i taj broj stalno raste. Suština je da su oni bili razočarani sa onim što ID nudi. I pored propagande, izgleda da u „kalifatu“ ne teku med i mleko.
*Da li postoje razlike u ratovanju između Islamske države i Al-Kaide?
– Ono što razlikuje ID od svih drugih organizacija do sada, kao i njen sukob sa zapadnim svetom, jeste i to što je njeno delovanje verovatno medijski najzastupljenije u istoriji ratovanja. To je i logično, jer živimo u takvom svetu. Samim tim, medijska propaganda kojom se ona služi je do sada nezapamćena, i podigla je njeno delovanje na jedan sasvim nov nivo. Al-Kaida je takođe koristila sofisticirane metode ratovanja, kao što je sajber terorizam, ali je u tom smislu Islamska država na daleko većem nivou. Važan momenat za opadanje moći Al-Kaide je ubistvo Osame bih Ladena, od kada je ova organizacija u konstantnom padu. U svakom slučaju, Al-Kaida je izgubila ideološku bitku sa ID, koja je postala predvodnik militantnog islama u svetu.
Sukob civilizacija
*Kako komentari?ete izjavu Olanda da „ovo nije rat civilizacija – te ubice ne predstavljaju nijednu civilizaciju“?
– Hantingtonova teza o sukobu civilizacija je jednako bila aktuelna 1993. kada je lansirana, kao i danas. Iako često kritikovana, u nekim delovima i sa razlogom, ova teza zaista ima potencijal da objasni neke političke procese danas u svetu. Međutim, kada je u pitanju ID, apsolutno se slažem sa Olandom. Islamska država ne predstavlja islamski svet, a kamoli celokupnu islamsku civilizaciju, i borba protiv nje nikako nije borba protiv islama. Borba protiv ID države je borba za islamsku civilizaciju, a protiv onih koji žele da joj naude.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
