Naprednjačka koalicija ubedljivo najjača

Istraživanje je obavljeno od 1. do 25. marta metodom terenskog dubinskog intervjua, na reprezentativnom uzorku od 1.711 građana, na teritoriji Srbije bez Kosova, a povodom rekonstrukcije vlade, koja je u Narodnoj skupštini izglasana 14. marta.

Prema rezultatima, koalicija SNS-Nova Srbija-PSS-PS, koja je ovim istraživanjem prvi put „objedinjena“, vodi u odnosu na samu DS za 17,4 procentnih poena. Na trećem mestu je Liberalno-

-demokratska partija, za koju bi glasalo 8,6 odsto ispitanika. Iznad cenzusa su još Srpska radikalna stranka (7,5), Demokratska stranka Srbije (7,1) i koalicija Socijalistička partija Srbije-PUPS (5,5 odsto). Svi ostali, uključujući G17 plus/URS sa 1,4 procenta podrške, nalaze se ispod praga za ulazak u parlament.

U odnosu na februarske rezultate iste renomirane agencije za istraživanje javnog mnjenja, koje je Danas objavio 10. marta, primećuju se blaga pomeranja, ali koja se mogu podvesti pod statističku grešku. Podsetimo, u februaru su naprednjaci, bez koalicionih partnera, bili ispred demokrata za 12 procenat-poena (36 prema 24). Treći je bio LDP (8,5), četvrti SRS (8,0), a zatim SPS-PUPS (7,0), DSS (6,0), Nova Srbija (3,2) i G17 plus/URS (2,2 odsto).

Ipak, u martu je postavljeno pitanje koje se nije nalazilo u februarskom istraživanju – „Da li je u Srbiji potrebno održati vanredne parlamentarne izbore?“ Potvrdno je odgovorilo 66,4 odsto ispitanika, odrečno 19,8 procenata, a bez stava je 13,8 odsto.

Prema ovom, martovskom istraživanju, prvi put je manje od polovine anketiranih punoletnih građana Srbije kazalo da se zalaže za ulazak njihove zemlje u EU. Naime, na pitanje „da li podržavate ulazak Srbije u punopravno članstvo Evropske unije“, potvrdan odgovor je dalo 42,4 odsto, negativan 29,9 odsto, dok je nesigurno ili nema stav čak 27,7 odsto građana.

Jelena Trivan, potpredsednica DS, navodi za Danas da je ona, i kada su demokrate u istraživanjima javnog mnjenja bile najjače, uvek govorila da takve ankete, naročito u vreme kada nije počela izborna kampanja, „mogu da budu usmerivač, ali ne i stvarna slika stvari“. „Mi ih uzimamo ozbiljno, kao opomenu da radimo bolje, ali ne mislim da će se slika iz bilo kog istraživanja potvrditi na izborima“, ističe Trivanova.

Ivan Andrić, član Predsedništva LDP, za naš list kaže da rezultati martovskog istraživanja pokazuju da rekonstrukcija Vlade Srbije nije uspela zato što je bila postavljena na pogrešnim osnovama, nije se išlo na rekonstrukciju politike ili preokret politike, na čemu LDP neprestano insistira i zbog čega beleži jasnu podršku znatnog broja građana.

Prema Andrićevim rečima, izbori moraju da budu održani pre kraja godine, krajem jeseni, odnosno u onom trenutku kada postane izvesno da će Srbija dobiti pozitivan izveštaj Evropske komisije i postati kandidat za članstvo u EU. „Izbori treba da budu raspisani nakon mišljenja EK, dakle što pre posle 12. oktobra, a da se održe najkasnije do kraja godine, u normalnoj političkoj atmosferi. Ipak, ne sme se dalje vezivati ili prolongirati rok izbora za bilo koju opravdavajuću okolnost, recimo za činjenicu da u tom trenutku možda neće biti određen i datum početka pregovora“, ističe Andrić. On ocenjuje da je činjenica da LDP ima uzlaznu podršku građana logična posledica potrebe kod sve većeg broja ljudi „da od političara traže politiku, a ne statiranje u političkom životu“. „Očigledno je da druge dve velike stranke, DS i SNS, pokušavaju da se održe ne menjajući ništa u svojoj politici“, zaključuje Andrić.