Ako pogledamo nalaze Danasovog istraživanja, Vučić vodi kampanju precizno i školski, u skladu sa nalazima raspoloženja javnog mnjenja. Na dva primera – imate dalje u tekstu Srećka Mihailovića – ta šira slika se uočava dobro da bolje biti ne može. Prvo na planu spoljne politike. Iznenadićete se, ali samo 20 odsto ispitanih je za vojni savez sa Rusijom, i možda se nećete tako iznenaditi, 12 odsto je za ulazak u NATO. A kada političari na vlasti šalju poruke i Rusija i Zapad, ciljaju gotovo polovinu građana, koji su za jednaku udaljenost i od Moskve i od Brisela/Vašingtona.
Na unutrašnjem planu, ono na čemu Vučić sada bazira rejting jeste zaposlenost, i nije slučajno što rafalni TV prilozi na provladinim stanicama, govore gotovo isključivo o otvaranju fabrika, pogona, novih radnih mesta… Marketinški, zasad se ta priča eksploatiše jednako efikasno, možda čak i efikasnije, nego prethodna iz ciklusa 2012- 2014. – borba protiv korupcije i kriminala.
Gledano spolja, ova kampanja je igra na sigurno, kad je reč o naprednjacima i njihovim satelitima – uostalom oni su svojom širokom koalicijom „poklopili“ oba stava – i pro NATO i proruski, i konzervativni i nazovi levi. Međutim, slučaj Saše Radulovića, koji sa nedovoljno vidljivom strukturom na terenu, ali sa najjačom aktivnošću na Internetu, domašuje ulazak u parlament, ukazuje da možda ovako široko pokrivanje neće biti moguće u bliskoj budućnosti. I još više slučaj Vojislava Šešelja, čiji se takođe siguran ulazak u skupštinske klupe očekuje. Jer, ovako kakvo je javno mnjenje, koje recimo 56 odsto ne zna da li je za vojni savez sa Rusijom, ukazuje na to, da bi neka politika mogla taj neutralni stav da problematizuje. U drugačijem kontekstu, kada druga vrsta poruka bude stizala sa skupštinske govornice, a možda sve više i više i sa ulice (Zavetnici su okupili na anti-NATO protestu veliki broj ljudi), mogle bi se u stavovima birača očekivati i značajne promene.
Verovatno ne toliko značajne da bi došlo do naglog i dramatičnog zaokreta u spoljnoj politici, ali do pripreme moguće situacije za neki zaokret, zavisno od svetskog konteksta, i te kako. Pri čemu najveću eksplozivnosti nema u toj meri sukob zapad-istok koliko nezaposlenost. To jeste i ostaje glavna socijalna bomba.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
