Činjenica je da Šešelja nikada nije ni trebalo oslobađati. On predstavlja naročito neprijatan recidiv prošlosti koji je jasno stavio do znanja da je odlučan da izazove što je više moguće haosa i nestabilnosti u Srbiji ako je na slobodi, komentariše za Danas Džejms Ker-Lindzi, istraživač politike u Jugoistočnoj Evropi na prestižnoj Londonskoj školi ekonomije i političkih nauka.
On smatra da se ne može reći da je odluka da se zatraži povratak Šešelja u zatvor doneta kako se „namerno destabilizovala Srbija“.
– Lično ne mislim da Haški sud ne funkcioniše na takav način. Zapravo, ta odluka je možda bila doneta iz upravo suprotnog motiva, odnosno po logici da bi bilo daleko bolje za sve kada bi se on ponovo našao iza rešetaka. Ipak, razumem zašto mnogi ljudi u Srbiji to mogu da vide kao svojevrsnu spletku. Pokušaj hvatanja Šešelja može da bude veoma zahtevan i potencijalno da ima političku cenu. Nisam potpuno siguran da li sudije to zbilja u potpunosti cene. Ali, istovremeno, Hag možda veruje da bi „kratkoročni troškovi“ njegovog povratka u zatvor mogli da budu manji od dugoročnih koristi za pravdu i moguće za stabilnost, ukoliko bi se on vratio u Hag – poručuje Lindzi.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
