NIS smatra da Srbija od EU treba da zatraži izmenu propisa o sankcijama Rusiji, tako da se izuzeća koja imaju filijale ruskih organizacija u EU prošire i na filijale u zemljama kandidata. Ovo se navodi u dokumentu koji su napisali predstavnici NIS-a, a koji je prema briselskom EurAktivu označen kao dokument srpske vlade, prenosi portal EurAktiv na srpskom.
Kako se navodi, bez ovog izuzeća, ruske firme u Srbiji, pre svega NIS i dve banke, nalaze se u nepovoljnom položaju, srpska ekonomija trpi štetu, a negativne posledice može trpeti i put Srbije ka EU, ističe se u dokumentu. Za sada nema potvrde kakav je status ovog dokumenta, odnosno da li je vlada prihvatila da zastupa ovakve stavove.
Posebno mesto u dokumentu posvećeno je nepovoljnijem položaju firmi u Srbiji koje posluju sa ruskim organizacijama na meti sankcija u poređenju sa firmama iz EU koje sa njima posluju, navodi se u dokumentu od 24 strane, za koji briselski EurAktiv (EurActiv.com) tvrdi da je označen kao dokument srpske vlade.
Naime, sankcijama EU ograničen je pristup novcu za ruske organizacije koje su u vlasništvu organizacija i ličnosti pogođenih sankcijama za potrebe transakcija na finansijskim tržištima, odnosno onemogućeno zaduživanje na duže od 30 dana. Njihove filijale u EU su izuzete. Kao ilustracija u dokumentu je navedeno da i Gasprom njeft trejding (Gazprom Neft Trading) u Beču, koji je u potpunosti u vlasništvu Gasprom njefta, ima neograničen pristup tržištu kapitala EU, kao i Sberbanka u Beču, koja je 98 odsto u vlasništvu ruske Sberbanke.
Predlog NIS-a iznet u dokumentu je da se sva izuzeća od sankcija nametnuta ruskim organizacijama koja se primenjuju na filijale registrovane u EU primene i na filijale u zemljama kandidatima. NIS je u većinskom vlasništvu Gasprom njefta, ali u njemu udeo ima i Vlada Srbije. Kao alternativni predlog navodi se da EU odobre posebna izuzeća koja bi vlasti zemlje članice mogla da odobre kako bi kompanijama poput NIS-a omogućile da se finansiraju u okviru tržišta kapitala EU. Primeri takvih posebnih režima su italijanska energetska kompanija Eni koja je dobila dozvolu da nastavi rad na zajedničkom ulaganju sa Rosnjeftom, kao i holandski Rojal dač šel (Royal Dutch Shell), koji je dobio dozvolu da nastavi da radi na zajedničkom projektu sa Gasprom njeftom u severnom Sibiru.
Autori dokumenta smatraju da efekti finansijskih restriktivnih mera EU nisu uzeti u obzir u trenutku kada su sankcije osmišljavane, pre svega zato što zemlje kandidati za članstvo nisu dovoljno konsultovane i njihovo mišljenje se nije uzimalo u obzir tokom razgovora o propisu EU od 31. jula 2014. kojim su propisane sankcije, i tokom sastavljanja tog dokumenta, prenosi portal EuroAktiv na srpskom.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
